utorak, 24. siječnja 2017.

led je bio hladan kao led

napolju je toliko hladno da je gotovo nemoguće zagrejati se na "radnu temperaturu". izađeš ukočen i vratiš se ukočen. počinjem da mrzim ovaj novi turbo bum tras kompjuter koji mi je vratio stare fajlove, jer bih više voleo da nemam nikakve vežbačke statistike. danas sam bezvoljno odvrteo pola sata na trenažeru. teško bi mi palo da nisam ništa radio, osim onih sat vremena jutarnje šetnje koja kroz ovaj prah od snega deluje kao pokušaj pešačenja kroz peščaru od šećera. a još teže mi je palo to što sebe prisiljavam da uradim bilo šta, eto samo da ne bih upisao kako "nisam uradio ništa". postajem žrtva silovanja, koja je to uradila sama sebi. valjda je jedini razlog "za" bio taj što sam znao da ću svakako biti nezadovoljan, pa je na kraju dana ipak bolje biti nezadovoljan što si vrteo trenažer samo pola sata, naspram očaja što se nisi ni pomerio. idem sad da pokušam da promenim ovaj gadget sa strane, da mi odbrojava dane do nekog bližeg cilja, ove godine. možda me to "otkucavanje časovnika života" motiviše na nešto.

Nema komentara:

Objavi komentar