1. otkukam kako mi za laptopom trnu šake
2. otkukam kako je na telefonu sporo
3. uzmem tablet 7" jer mi je odmah na dohvat ruke, počnem da pišem blog "INAČE SETIH SE DA JE UOBIČAJENO SABRATI UTISKE IZ MINULE GODINE..."
4. setim se da taj tablet proguta svako drugo otkucano slovo, tastatura mu je tako sprčkana da je manja nego na telefonu 5.5", a olovkom za pisanje moram da udaram kao pneumatskim čekićem da bi ekran reagovao
4a. setih se da nemam pneumatski čekić, sad će ta misao da me opseda do proleća jer pre toga ionako nemam razlog da ga kupim. osim ako može na nekom finom podešavanju da razbija led, hmm???
5. na pola bloga mi se ugasi tablet iako je javio da mi je baterija na 10%, nisam znao da će se kreten ugasiti odmah na 9.95
6. uzmem tablet 10" kojeg sam ionako trebao da uzmem prvog, i shvatim da je on pak na 0% jer ga nisam otvorio još od puta u crikvenicu na koji sam zaboravio da ga ponesem
7. priključim sve pomenuto na punjače jer je i telefon klonuo na 14% pa da preduhitrim nesreću
8. krenem na telefonu da pišem nastavak kad ono u aplikaciji Blogger me čeka samo post sa naslovom "inače (skica)" i prazno polje. ništa se nije sačuvalo.
ne znam šta vi radite kad vam se nešto obriše. kad god se desilo u nekom razgovoru, ljudi odustanu pred tim psihološkim pritiskom i napišu mi "pisao sam ti nadugačko ali mi je tekst nestao, elem, ukratko..." i to bivše Nadugačko smandrljaju u dva reda.
ja pak odoh da malo očistim sneg, pa s kučićima u šetnju. a Naj iz 2016 ću da popišem kasnije.
Nema komentara:
Objavi komentar