utorak, 17. siječnja 2017.

18 (+1)

pre nego što počnem, odmah da vam dam
link za muzičku podlogu, pa tek onda nastavite čitanje
- all them witches - uživo u belgiji:

https://allthemwitches.bandcamp.com/track/blood-and-sand-milk-and-endless-waters-3

e sad možemo dalje

da objasnim ovaj kviz u naslovu, 18 je naravno kilometraža nakon jučerašnjih 21, a ono (+1) nije google-ovo lajkovanje nego +1 minut u odnosu na juče.

sad da objasnim Objašnjenje kviza tj brojeva, juče sam trčao uglavnom po asfaltu koji jest bio mokar od snega ali ipak prohodan, a danas je napadalo 10-15 cm nekog nit-suvog-nit-mokrog koji se nit-razgnjecao-nit-raspršio i dobila se neka prašnjava bljuzga kroz koju je jedva moguće kretanje. tako sam uspeo da pretrčim 3km manje, i utrošim minut više :-)

tako sam imao kilometar kroz neku neopisivu podlogu, pa kilometar kroz sneg stazom, pa 4km magistralom na kojoj je bilo ostataka od grtalice pomešanog sa crnim grudvama koje spadaju sa auta i stvrdnutom bljuzg-vodom kako auti to sve pregaze i samelju, i tako šlajf-šlajf do sporednog puta.

odatle prvo kilometar kroz onu pravu duboku bljuzgu do članaka, jedino što je bila relativno čvrsta, kao da gaziš kroz nekakav puding, srećom nije bila previše vodena kao kompot.

nakon toga sa sporednog na još sporedniji put, tu sam imao tragove od auta duboke 15cm ali uske pa patike stalno kače po tome, a kroz sredinu je još teže jer treba se boriti sa tolikom visinom smetnje.

još par promena sa polu-sporednog na četvrt-sporedni put i nazad, pa do jezera u Petnici kuda niko nije prošao od juče pa sam imao čast da trasiram stazu za buduće posetioce, kako po nasipu tako i oko jezera, i na kraju onim puteljkom uz 20% nagib do glavnog puta.

taj glavni je u stvari polu-glavni takođe i nije uopšte čišćen, nego je svo "čišćenje" od desetak lokalnih auta koji su tuda prošli pa je tek to opšti haos sa stalnim pretrčavanjem LEVO JE BOLJE upss klizz šlajfff DESNO JE BILO BOLJE upsss šlajfff klizzz i tako par kilometara.

na vrhu Obilaznice sam protrčao kroz neko stovarište da bih presekao 300-400m i tu je neki pas kojeg ne znam od ranije počeo veselo da pravi krugove oko mene kroz dubok sneg, ja njemu kao desi kuco desi lepi on meni vuf vuf utom neki ljudi povikaše ĆOPO ĆOPOoOoOooo i ja shvatih da pas uopšte nema prednju levo nogu do grudi. no to ga nije sprečilo da me zgrabi za levu ahilovu i odmah pusti, kao što ti kondukter u vozu probuši kartu, tako je i on meni kroz trenerku bocnuo kožu na 4 mesta iz čega sam shvatio da su mu (za razliku od nogu) očnjaci svi na broju :-)

naravno da se nisam naljutio, ipak sam ja trčao kroz njegov posed, ali za ubuduće moram zapamtiti da je Ćopa zajeban lik, a posebno kada tuda prolazimo sa našim psima na pešačenju, da ne bi i njih "overio" :-)

poslednji spust u grad je bio super u odnosu na očekivanje, dva traga od točkova i po sredini ne tako dubok sneg Kalemegdanskom ulicom koju mi od milošte zovemo Svinjska jer je do prošle godine bila neasfaltirana i po sredini se slivala reka pišaće iz okolnih svinjaca.

tu sam sreo auto koji je dok sam se ja spustio 300m popeo jedva 10m uporno pokušavajući da prođe na nekakvim letnjim gumama, ostavljao je vijugav trag od šlajfovanja i kladim se da će mu na vrhu ulice od 1km onaj kilometar-sat pokazati barem 10km jer čovek je nagazio drugom brzinom zzzzzz i pomera se santimetar po santimetar a za to vreme je mogao okolo Obilaznicom da se popne ihaajj brže i već da bude tamo gde je krenuo "prečicom".

još 600m trotoarom koji je od razgaženog snega takve vrste da ljudi naprave dva koraka pa zastanu par sekundi da odmore, a ja sam mimo te staze gnjac gnjac išao kao da sam u nekoj njivi na 6km od grada jer to što je ispod mene trotoar ne znači apsolutno ništa. ulicom idu auti a pešaci doslovno nemaju kuda, kako staneš noga ti se otklizne unazad i ostaneš na istom mestu koliko god pokušavao da se pomeriš. mogu misliti kako je tek starijim ljudima, to je ulica koja vodi na glavno groblje, do El-Distribucije, tu je lokalna škola i obdanište kao i mala Pošta.

ispade čitav putopis kao da sam išao na put oko sveta u 120 minuta.
trčao sam u nike patikama za sneg, ne znam ima li još neko takve, sa tzv Snow Motion đonom. ono čime zaista oduševljavaju je to što sa današnjim trčanjem imaju u sebi 1035 kilometara i izgledaju kao nove. ok, đon se nije mogao istrošiti u snegu kao na nekim patikama za asfalt, mada sam i na svim snežnim trčanjima ovih godina sigurno nakupio barem 30% mokrog asfalta kroz grad i predgrađe. ni iznutra se nigde nije probušila ona tkanina od trenja sa čarapama, nigde se nisu razlepile, nigde nisu napukle, ni platno ni guma ni plastika, a ceo život su mokre, valjda neću ovako da ih ureknem ali zaista izgledaju "večne".

uz new balance koje zovem Žaba (jer su boje žabokrečine) i koje imaju 948km, uz nike pegasus 29 koje imaju 924km, uz one salomon "broj manje" xt wings, i uz asics noosa 10 (463km) ili brooks st5 (733km) to bi bila "prva postava" odnosno Petorka s kojom ću izgurati ovu zimu i blatnjavi početak proleća, nakon čega će verovatno sve u kompletu otići na ispovest pred čeličnu četku za struganje, i četku za prolećno farbanje ograde.

Nema komentara:

Objavi komentar