kraj

juče opet upadoh u neka bespuća, gde ljudska noga nije skoro kročila, no samo neke srne ostavile tragove dok su proveravale da u ovim katunima neko nije slučajno zaboravio malo kupusa ribanca.

naravno da se na minus 4 nisam bogzna kako proveo, još se obilato i natopih u ovom snegu iako je sve do gore magistrala bila suva. "naizgled tako divno dok sve je čista laž, smijemo se i čekamo kraj, kraj, kraj..." dočekasmo i kraj januara, kažu da je ovo bio najduži januar u zadnjih 137 godina. 

kao da sam uzeo kredit, ceo mesec u minusu i čekam Prvi da legne plata, tj da pređemo u plus. evo i danas je došlo do +4, veliko mu hvala. ne znam kome. tom nekom Njemu. životu valjda. mlečnom putu. tako nešto.

jutros je bilo puno bolje, kad sam se vratio na sunčanih -1 sa skinutum rukavicama i osmehom na licu, svako je mogao da pretpostavi da mi je napokon "krenulo". 

da rezimiram, juče planinskih 21 km, danas brdskih 18 km bez vanasfaltnih izleta. 

ukupno u januaru pretrčao 226 km, što je smešno malo imajući u vidu da sam u prethodnih 10 januara imao prosek od 407 km. 

no takav je bio početak 2017-te, stalno sam bio umoran, bezvoljan, ukočen, trebao mi je jedan poduži miran period da bih se na neki način "resetovao". sad ćemo da vidimo da li sam o(dmo)ran za nova dela, ili sam se samo preduboko ukopao skrivajući se od lady Zime, pa će mi trebati proporcionalno dugačak februar da se iz te rupčage iskobeljam.