subota, 21. siječnja 2017.

dedededededededede

evo stisno sam u gugl "day d" i pronašao da to ima veze sa iksvarcavanjem u normandiji. ko bi reko. mislim sve bih shvatio ali otkud mu je došlo to DE, nisam dotle čitao, ako uopšte piše negde, onaj tekst na vikipediji je dugačak jedno desetak metara skrolanja.

kaže da postoji i pesma dan De od blondi, ne sećam se ni toga, ako sam je ikada i čuo. imao sam kao klinac na zidu poster od blondi, iz džuboksa verovatno, i to je najbliže što sam se primakao bendu. premalo roka, previše popa, ne mogu ja to tako preslatko, draža mi je bila suzi kvatro već u tim godinama.

doduše imam jedan album od debi hari koji je izdala dvadesetak godina kasnije, e taj nije loš. neki plavi omot, sav tako teget plavo u nijansama plavog kao što rekoh, zaboravih kako se zove. nema previše veze sa onim blondi pop-om.

inače ako ikoga baš zanima, dok ovo pišem u pozadini mi ide ovaj album, pa eto ako nekog baš zanima, mada ne bi trebalo. našao sam kotrljajući uz/niz/kroz hešteg psihodelični folk, moš misliti ali eto, i to postoji.

https://wrongwayrecords.bandcamp.com/album/chains

inače kad sam bio klinac, imao sam u svojoj sobi neki nasleđeni nizak sto sa dve fotelje, i onda sam na taj sto stavio zvučnike i odnekle sam puštao muziku, ne sećam se da li sam tada imao stari običan gramofon ali verovatno je to bila stara toska 20, a možda sam već tada imao i neko pojačalce i neki kaset dek i neki gramofon, ne sećam se.

pišem o ovoj situaciji sad.

i imao sam (onda) neku lampu koju sam napravio tako što sam u teglu stavio sijalicu i nečim sam to pokrio i ofarbao da prigušim svetlost tek onako da je malo ima kao u diskaću, i ta sijalica je ispod te tegle smrdela da vam ne mogu opisati. nit je miris termičkog obrađivanja drveta, niti je smrad nekog plemenitog sagorevanja, kako da se izrazim. nego nešto na pola između ta dva. što bi rekli naši stari, nit smrdi nit miriše.

i taj miris mi je bio povezan sa slušanjem muzike, kao onim pavlovljevim psima zvonce sa mesnim nareskom. i tada sam mislio, oh bože (neki tamo bog, zamišljeni, kojem se obraćaš kao personalizaciji Sudbine, nisam mislio na nekog od ovih zvaničnih bogova sa platom i penzijom) ako bi bilo moguće, jednom kad postanem veliki čovek, da isto ovako mogu da imam sijalicu u tegli između dva zvučnika, i da spustim čelo na stočić i da tako provedem sat-dva svake večeri.

40-ak godina kasnije pišem ovo isto tako pored neke sijalice, nije baš u tegli nego je neka halogena na hromiranom hipsterskom stalku, i oko nje su pored ekrana kompjutera isto tako dva zvučnika, i svira pomenuti album. jedino što nije "na nivou", nije kvalitet zvuka jer realno mogu tu da naguzim zvučnike koje hoćeš, mogu i da kupim neke male moderne a imam i par celestion zvučnika na stalcima, imam i par heybrook zvučnika gore na policama, a eto umesto toga meni drndaju neka samsung govanca od mini linije.

da zaključimo:
hteo sam da pišem o trčanju sa Divčibara
pomenuio sam dan De da se nadovežem na prethodne blogove
odatle sam preko blondi i psiho-folka stigao do zvučnika, muzike, i detinjstva
i vratio se nazad u ovaj trenutak
tako je blog o divčibarama ostao da čeka sutrašnji dan, mašala

Nema komentara:

Objavi komentar