juče isto kilometara kao prekjuče, ali od toga 4 manje trčanja jer sam kroz sneg do kolena morao da se popnem kroz šumu i izađem iz kanjona na brdo. odatle sam dalje opet trčao, niz par sporednih sokaka i užički put. na kraju je ispalo da mi je za 18km trebao čitav sat više nego dan ranije.
vidi, ako bi napadalo metar i po snega, možda bi mi za taj krug trebala i dva dana. kroz dva metra ne možeš ni da ideš a da se ne izgubiš, zato sam rekao metar i po, da mi je glava na površini.
jutros dakle opet sve uhodanim redosledom, sat lopatanja oko kuće, pa sa lopatom do radnje i sat čišćenja tamo, nazad kući na presvlačenje pa na trčanje ili pešačenje.
možda svratim da pogledam plivanje za krst, ako bude na brani. od 1000 ljudi koji dođu to da gledaju, njih 1000 boli dupe za to ko će prvi da prepliva, nego bi samo da uživo vide ako će neko da umre u ledenoj vodi. to uzbuđenje je vredno dva sata stajanja na minus 3.
podseća me svo to kurčenje i junačenje na gladijatore. stari rimljani bi bili ponosni na nas. vekovi idu dalje, svet napreduje, a mi čuvamo njihove tradicionalne rituale i pagansku zabavu za raju.
Nema komentara:
Objavi komentar