nedjelja, 8. siječnja 2017.

kako kupujete patike

nakon više od 10 godina pogodaka i promašaja, prošlog proleća sam konačno postao pametan. to jest, izgleda da se ranije nisam ni trudio. čim uđem u prodavnicu, pogledam šta je na sniženju. jer šta da se lažemo, čak i to je precenjeno, a nove stvari mi uvek ostave utisak kao da za cenu dve patike dobijem jednu, pa bih dve trebao da platim kao 4.

onda odaberem šta mi se sviđa, probam, kupim. najviše sam fulao veličine. nešto mi se učini malo "knap", pogledam uložak, zaključim da je "mesnat", pomislim da ću tu ubaciti neki malo tanji uložak i sve će biti super. dođem kući, ubacim malo tanji uložak i patika ostane jednako tesna. i tako svake godine par puta!

najveću grešku, koja je odredila celu moju "karijeru" maratonca, napravio sam veče pred lični u maratonu. u podgorici sam naleteo na neke lagane i veoma udobne, asics iz snova, isprobavao nekoliko puta brojeve 44.5 i 45, a bile su samo 55€, i na kraju odabrao broj 45. koji mi je bio za skoro ceo broj veliki!!! to veče su mi verovatno stopala bila malo natekla od stajanja ili čega već. i tako sam sutradan u nekim debelim čarapama istrčao svoj najbrži maraton u životu, i još desetak maratona nakon toga. više nikada nisam naleteo na tako dobre patike. dakle sve svoje najbolje maratone sam trčao u čamcima za pola ili ceo broj većim. ko zna šta je moglo biti da sam uvek imao idealnu obuću, a naročito onda na plitvicama kada sam išao 2h56.

elem, to me nije opametilo, i kad god sam naleteo na težak izbor, ili sam kupio broj veće ili broj manje a gotovo nikada onu pravu veličinu. švrljao sam kroz puma adidas nike reebok u prvih nekoliko godina trčanja, pa kasnije kroz asics mizuno brooks (i salomon), i čini mi se da od svih patika nisam imao više od 50% da su mi bile taman.

kada sam krenuo u crikvenicu krajem novembra 2015, video sam na plakatu maratona da će biti akcijske ponude brooks patika, i šmeknuo neke koje bi mi mogle biti dobre za maraton. tada nisam smeo opet da pogrešim. i šta sam uradio: poneo sam patike u kojima sam već nameravao da trčim maraton, i čarape koje mu s njima idu u kompletu, i znao sam da mi ta kombinacija predstavlja idealan osećaj na nozi, glede veličine.

praktično sam eliminisao mogućnost greške. probao sam nove patike, i dok još uvek na levoj nozi imam onu staru, na desnoj opipavam novu. vidim da mi je znatno tesnija preko prstiju, da će mi skupiti stopalo kao kad se rukuješ s nekim karatistom. tražio sam broj veće, ali ne, te su bile predugačke, još uvek nekako tesne napred, totalno neudobne. rekao sam "ništa, hvala, ne odgovaraju" i izašao.

ko zna. da sam bio onaj stari neiskusan, možda bih i uzeo taj veći broj. naravno da se nikada ne bi razgazile tamo napred, naravno da bi me nažuljale i da bih pola maratona trčao na utrnulim stopalima, naravno da bih kasnije u njima menjao 20 raznih uložaka i nijedni ne bi bili dobri.

i tada sam naučio lekciju. imaš par koji ti je dobar? u njima se ide u kupovinu patika! dok isprobavaš nove, tražiš osećaj što bliži onom u kojem si došetao u prodavnicu. pa skineš nove, opet obučeš svoje stare, razmisliš gde je razlika, opet probaš nove, potrčiš kroz prodavnicu 20 metara napred-nazad, i odatle nadalje je apsolutno nemoguće pogrešiti. u toj situaciji nema šanse da ćeš uzeti pola broja manje, ni veće. ili je to to, ili nije. zauvek. ako ti slučajno "legnu" savršeno, kao te najbolje u kojima si krenuo u kupovinu, ne gledaj cenu. eh, da sam to znao odmah 2005-te...

Nema komentara:

Objavi komentar