satisfaction

hoće tako čovek da bude zadovoljan, ili makar polu-zadovoljan, i ništa više. i onda budeš nezadovoljan, i pitaš se zašto. evo recimo jutros, čistio sam sneg iz 6-7 navrata jer su mi i kroz 2 para rukavica promrzavali prsti i nakon pet minuta se ona utrnulost pretvori u jake bolove. uđem negde u toplo, duvam u prste par minuta, pa napolje jovo nanovo.

generalno sam nezadovoljan kilometrima, osećajem, manjkom volje, brzinom, starenjem, nekomforom trčanja po ledu u dve jakne, i pomislio sam, hajde da napravim Normu.

neka norma za danas bude 10km malo brže, ili 12km srednje brzo, ili 14km lagano, i eto, za sat i po ću to ispuniti i opet ću biti nezadovoljan zbog svih ostalih pobrojanih razloga. na neke ne mogu ni da utičem, ne može u januaru biti +30 i dan trajati od 05-21h.

treba se dakle malim sitnim oružjem, perorezima i ekserima, boriti protiv tenka. treba ispuniti nekoliko malih Normi u toku dana, da bi one u zbiru parirale onom opštem stanju Bljak Zima Fuj.

pokušao sam da iz nekih starih patika koje me oduvek žuljaju iščupam taj deo viška, no to je šav koji drži traku koja drži pertle i sve bi se raspalo. ne znam ni zašto svake patike moram da trpim do starosne penzije. neke treba oterati u invalidsku.

sećam se prošlog Januara, kada sam obarao rekord kilometraže. pa kao, taman da usput dokrajčim nekoliko najstarijih, stabanih pari. na kraju meseca sam se pitao, čekaj bre, zašto sam glup? umesto što sam za prvih 100 sati pretrčao 1000 kilometara u patikama zrelim za otpad, mogao sam u novim udobnim za isto vreme i uz isti napor preći 20, 30, 50km više. čemu self-hendikepiranje?

koliko sam se opametio, već ste pročitali. opet nešto šmirglam, proširujem, vadim poslednje grame duše iz već mrtvih komada gume i plastike. za to vreme, nekoliko pari puno boljih i novijih patika drema negde u kutijama na vrhu ormana, i u čudu se pita kada će već jednom i na njih doći red. možda se svo vreme nude da mi priskoče u pomoć, i pomognu da se domognem Norme u borbi protiv zimskog bluza? a ja, ja ih od zvuka skalpera makaza i čekića uopšte ne čujem...