Ne sećam se kada sam zadnji put dobio pismo koje je počinjalo sa Dragi Saša, možda neko od sestre od ujaka, ili od neke drugarice sa fejsa jer tamo sva prijateljstva idu atomskom brzinom i dok razmeniš pet komentara i lajkova i shvatiš da ste na sličnim talasnim duljinama, već smo na "dragi". Nađoh u dolaznoj pošti email od ITRA koji je tako započeo pa mi došlo smešno, eto i nekom kompjuteru sam drag tako kao rinfuzna roba, rokaj 55,000 mejlova svih sa Dragi ovaj dragi onaj, pa dobro šta fali, neka ih.
Tako sam dragi Ja danas odmarao jer sam juče naravno malo prećerao i sve je to u redu, nema razočaranja ni očajavanja, treba biti svestan da si u jednom danu odradio i sutrašnji pa u svemu sagledati bolju stranu, biće ti to Sutra na raspolaganju za neke druge stvari. Ionako sam se premorio na poslu plus opet opet opet bio neispavan i u neku ruku mi je i prijalo ovo razvlačenje od jutra do mraka, dve lagane vožnjice biciklom tek da se pristojan mlak mada vetrovit sunčan dan ne oseća odbačeno.
Tako je pretposlednji dan oktobra prošao bez trčanja pa ću za sutra smisliti nešto dostojno pečata na mesec, nisam odavno ažurirao "threshold pace" koji mi je garmin odredio nakon nekog predugog trčanja. Tada sam onako napola koncentrisan video da me nešto pita, "želite li da vam vaspostavim vrednost toga i toga", ja stisnuh jes, i otad mi stoji neka čudna brojka tamo pa me pomalo i nervirucka.
Već sam na +100km od marta koji mi je bio najtrčećiji mesec, jeste da sam možda malo manje bio na bicikli ali sa ovim zahlađenjem mi i nije nešto privlačno da se mrznem na vetru. Ne znam da li je sada prekasno za to, verovatno bih prodao neku od bicikli ali prvo treba ispregledati šta je na kojoj od delova pa možda nešto promeniti, razmisliti koje točkove na koju biciklu staviti, i tako dalje. Naizgled je win-win situacija jer em oslobodiš nešto prostora u kući em za to čak dobiješ i pare, jedino da se raspitam kako se kreću cene džabe da ne gubim vreme na cenkanje.
Nadam se da ću sutra umeti da otrčim TO, šta god bilo, bez prevelikih očekivanja osim da jednostavno PROtrčim kroz taj trening i na kraju očitam parametre. Treba ponavljati u sebi kako nisi pošao da obaraš rekorde, da ideš brže od mogućnosti, da pomeraš neke nevidljive granice jer je puno brže one pomeriti tebe, nego jednostavno sa ambicijama zastati na onoj tankoj liniji između zadovoljstva i napora, i na tim talasima endorfina projedriti kroz ceo trening. Bujrum.
Nema komentara:
Objavi komentar