13 listopada 2020

napredak kruševac

nekada se neki klub tako zvao, barem u mom sećanju. ne znam koliko sam urban tip bio kao klinac ali nekako su mi dinamo hajduk zvezda i partizan bili veliki klubovi, donekle rijeka, a sve ostalo mi je zvučalo seljački, i vojvodina i željo i sarajevo i velež i štatijaznam, čak i ofk beograd. nešto tipa ljubljanski plitvički i donekle zagrebački maraton kao neke ono velike stvari, a onamo po selima beograd podgorica rijeka skoplje maratončići za po dvesta duša. a sve to zbog pomenutog napretka koji mi je kao i svakom početniku krenuo vrtoglavo uvis, još malo pa ću se uobraziti. 

naime kad mi je prvi put pametni sat pokazao vo2max od 50 počeo sam da se smejem od muke no odmah za par dana kad sam malo brže potrčao počastio me sa 51, da bi nedelju kasnije došao na 52 i tu se naizgled zacementirao. to je bio trenutak nakon drugog vikenda i druge trke otkako sam počeo redovno da ga nosim, on traži da ti je na ruci 24/7 da bi pratio te podatke. tada sam počeo da trčim malo više jer se prohladilo vreme pa sam naravno sa povećanjem kilometara morao malo da usporim i sve do danas nisam o tome nešto ni razmišljao.


nakon treking lige po pesku u subotu i one mtb izlet-dužine od skoro celog dana u nedelju NISAM uzeo nikakav odmor ali sam upravo imajući u vidu današnji dan juče onako skratio trčanje na ispod sat vremena. i isplatilo se. napredak je došao sa novim vo2max brojem od 53 nakon ovog treninga poznatog i kao yasso 800s.


nećkao sam se da li da ga uradim na onom ili onom drugom putu kao i uvek, jer nekako mi je lakše kada kilometri idu, ja putujem od sela do sela, a usput kao nešto i treniram, sve bude raznovrsno, kupseri, krivine, vetar čas odavde čas odande, nekako ti sve brže prolazi. danas sam pak rešio sebe da kaznim najmonotonijim scenarijem pa sam odabrao pravac na kojem imam relativno bezbedan trotoar i po njemu otrčao pet puta nizvodno i pet puta uzvodno 800m deonicu. vetar me satro ali šta ćeš, nije ni onih mrko-sivih +10°C delovalo baš kao neka pitoma jesen, više je mirisalo na zimu. 


kao što se vidi, nakon nepuna 2km trčkaranja zvanog zagrevanje nisam bio naročito zagrejan pa prva 800-tka ima vidno manju frekvenciju koraka, to je ono ispod roze broja 1. dalje se vidi kako parne 800-tke imaju nižu kadencu od neparnih jer su parne bile u povratku, dakle em uzvodno em ka jakom vetru. slično stanje je i kod dužine koraka, niz vetar i nizvodno sam trčao drukčijom tehnikom, malo sporijom kadencom pružajući stopala ka napred, a u povratku sam morao da "usitnim" i skratim korak. čuj morao, nisam ništa morao ali tako je bilo pametnije. vidno najviša kadenca je u poslednjoj desetoj 800-tki, malo sam zabrljao stvar jer grafikon sam po sebi visoke kadence boji u roze pa deluje kao da sam ih ja natačkao a ja sam samo docrtavao ove brojeve kao na dominama. uglavnom poslednja je bila žustra kao mađarica sa onim čardaš nogama ili kako već beše pesma.

kada sam sve obračunao, prosečna 800-tka mi je izašla malo ispod 3m24s što po ovom nazovi "Testu" treba da znači da bih recimo u ovakvim vremenskim uslovima i pri ovakvom stepenu zamora/odmora za sledeći vikend mogao da istrčim maraton za 3h24m, toliko je ovaj test prost. uz napomenu da su pauze trebale da traju kao intervali, a ja sam trčao 800/400/800/400... pa su mi ove lagane 400-tke u proseku izašle 2m24s sa vrlo malim odstupanjima, što znači da sam svaki odmor skratio za minut u odnosu na preporuku. ne znam koliko bi to izmenilo "rezultat" 800-tki, ne nešto naročito sigurno.

i to je bilo to, sa zagrevanjcetom i dotrčavanjem nazad kući total 15km sa ukupnim prosekom tik ispod 5 min/km, i nakon nekoliko godina prvi prâvi Trening, heh!

Nema komentara:

Objavi komentar