19 listopada 2020

deset u POLA s lukom

 nije pola somuna nego pola somine, što se odnosi na moj rođendan jer naravno svakog 19.10. uvek napunim "pola godine" pa ni danas nije bio izuzetak. tačnije napunim tih "i po" dan ranije jer su zbog poremećenog februara drugih šest meseci nešto duži, no ko bi se petljao računanjem u svaku sekundu, kad je stoput lakše samo zapamtiti isti datum 6 meseci kasnije, iliti kada je horoskop u suprotnoj tački. 

u skladu sa suprotnim horoskopom trebao sam danas da uradim nešto kontra sebe pa sam se predomislio glede predomišljanja i napola vratio u Stravu, a i to "napola" na mala vrata no to je sad sporedno, bitno je da je obrnuti horoskop došao na svoje. eto toliko sam mogao da ga častim, ne previše doduše. sada i dalje imam "svoj" stari dobri tajni profil na koji mi se sa Garmina sve automatski prebacuje i odakle mi je lakše da prepisujem osnovne podatke (*) i na kojem je sve ionako na private, plus imam jedan običan najobičniji profil na koji ću da prekopiram fajlove sa trčanja koji su po nečemu posebni, tipa jurcanje po nekom Segmentu ili neka trka i tako nešto, čisto da zvanično "budem na Stravi". pa makar bio na Stravi jednom u dve nedelje, nije bitno. selebriti ovog ranga ipak mora da bude šire predstavljen.

(*) poput popodnevnog kilometra strmog pešačenja na pola bici vožnje, recimo zaustavio sam sat, upalio telefon i izimprovizovao snimanje tog HIKE od kilometra kroz šumu kuda smo izgurali bicikle, i gore nastavio da snimam vožnju nazad do kuće. od toga pak ništa nije za narodne mase pa ništa neću nigde ni kopirati, koga bi ionako moglo biti briga kuda sam se vozikao 20 na sat.

štos' tiče prvog oficijelnog fajla, taj je zaslužio da se objavi jer sam napravio novi Segment na kojem sam naravno odmah postavio rekordno vreme obzirom da je osim mene tuda protrčalo još samo pola tuceta rekreativaca, a ni rekord nisam postavio tako što sam krenuo da ginem nego sam ga osvojio usput radeći kratka ubrzanja:


u tih samo dva i po kilometra sam uspeo da napravim koliko uspevam da prebrojim 26 ubrzanja što bi značilo da mi je 24 dvokoraka brzo + 16 dvokoraka lagano izlazilo negde tik ispod 100m, a što opet nije uopšte nešto neočekivano ni iznenađujuće nego verovatno jedino logično. puls sam do kraja Segmenta zakucao u crveno a ovo što piše 124 je prosek celog trčanja ofkors, kao i kadenca koja je roze boje, pri ubrzanjima je puno veća. 



u skladu sa datumom dobio sam i rođendanski poklon od Garmina u vidu novog obračuna vo2max pa me je počastio istom brojkom koja stoji na reklami tj pakovanju sata. dojučerašnje nećkanje između 52 i 53 mi je apgrejdovao u 54 pa ti vidi koliko znači otići na dva trekinga i između toga smandrljati jedan duži (10x800m) i jedan kraći (26x70m) treningić.

jedino potencijalno zanimljivo što mi pada na pamet da napomenem danas je taj preokret koji nam se nekad dogodi naizgled ni iz čega. krenuo sam na trčanje 44 sata nakon završetka brutalnog trekinga sa +1300/-1300m uspona i spusta, svi rubovi mišića i pripoji tetiva su me boluckali, znao sam da sam daleko od 80% oporavljenog i truptao periferijom smešnim brzinama od 6'10''/km na jutarnjih +7°C. malo sam zastao da se istegnem i razgibnem, skinuo duksericu i ubacio Loli u korpu od city bike-a, okrenuo kačket naopačke i onako poteran osećajem vetra na tankoj majici pomislio "ako me ova friškoća ne ubrza, ništa neće".

kao da je neko promenio kanal, umesto do malopre tromog truptanja sam zavrteo nogicama kao osica krilima, ubrzanjce, rastrčavanjce, 1-2-3-4 plus 1-2-3-4 dvokoraka, koliko da udahnem 4 puta, pa tri puta toliko BRZO, dva puta isto toliko LAGANO, narednih desetak+ minuta. predivno. jeste mi na kraju bilo malčice povuci-potegni, da nisam zinuo više nego što mogu da progutam?, ali nekako sam stigao do kraja, ukupan prosek kreni/stani/kreni mi je ispao na 4'17''/km, hej pa to bih unapred potpisao i da sam krenuo sa skroz čilim nogama!

još onaj kilometar i po povratka do kuće na nogama koje su se na tren oduzele pa nakon minut istezanja došle nazad sebi, trčkaraš kao da ti je sve svejedno, da možeš tako bezbrižno trupćati i 30 kilometara jer te nosi taj osećaj zadovoljstva i postignuća nečeg sitnog a opet tako velikog u svoj njegovoj neočekivanosti.

PS
ovo može zanimati 3-4 čoveka a znam i koji su ali se nećemo tagovati ;-)
naime u ovom LAP-u u kojem sam radio ubrzanja, imao sam jako nizak odnos vertikalne oscilacije naspram pređenog puta (dužina puta brzina koraka) i ako se pod odlično računa sve ispod 6.1% kod mene je prosek svih (brzih i sporih!) koraka bio samo 5.4% što je još deset posto bolje od ovog 95. percentila što znači da se nisam tek ugurao u malu grupu ispod koje je po kvalitetu 95% svih koji trče, nego čak i u toj grupici zaoštravam kriterijum. jedino je šteta što sam život straćio na maratone a sa ovom tehnikom sam mogao da napravim čuda na bilo kojoj kraćoj distanci.
 


Nema komentara:

Objavi komentar