dakle prvo ja, ja sam dragan
gledao sam kuda može da se vrati kući sa ovog nekog košavskog poligona za vetromet pa sam zaključio da mi baš ništa usput nije ni nepoznato ni uzbudljivo
pa sam onda krenuo da gledam naokolo pa malo prema istoku pa dalje prema istoku i onda sam (opet) zaključio da je jedino vredno dodatnog putovanja upravo to okretanje leđa kući i ekspedicija ka skroz suprotnoj strani sveta
i tako smo nakon ulične trke u aranđelovcu i mtb avan-Ture po deliblatskoj peščari na kraju završili u kučajskim planinama
e sad, pošto je lola u peščari sjebala svoj bajk i nisam mogao da ga popravim dok se ne vratimo kući jer je falio samo jedan jedini ali jako specifičan šrafić kojeg jednostavno ne možeš tek tako da izmsliš ili kupiš u smederevskom lidlu, meni je došla na pamet jedna ideja od koje se njoj nakostrešila kosa na glavi, a glasila je - idem ja da trčim a tebi ću da spustim sic pa teraj moj bajk
ona je na taj bajk oduvek gledala bukvalno kao na tenk ili nešto tipa da si joj rekao - sedi sad u onaj kombajn i piči pravo u kukuruze
ajme napada panike
da stvar bude još groznija sedište ne može da se spusti baš do kraja jer postoji nekakav graničnik i tako je ispalo da sa moje visine mogu da spustim na otprilike visinu sedišta na njenom bajku PA SANTIMETAR IZNAD!
a ja joj taman obećao da ću ga zakucati do kraja, rekoh ma moći ćeš nogama da se odguruješ o zemlju koliko će biti nisko
i tek kad je sela pa kao oni klovnovi što voze ono na jednom točku dva metra visoko, gleda me negde iz oblaka i sva se trese viče PAŠĆU a ja je svo vreme čvrsto držim :-D
kad već nemam dete da ga učim da vozi biciklu onda sam tako gurao lolu negde iza kučeva na izlasku iz zadnjeg sela prema vukojebinama i tako smo za nekoliko minuta savladali tehniku silaska i penjanja nazad na bajk jer je ovaj veličina M muški plus točkovi točketine od 29'' da te bog sačuva, kad nju gledam pitam se kako sam se ja uopšte na to navikao
long stori šort, krenuo ja blago uzvodno uz reku gregori Pek pa neki kupseri pa malo preko pruge pa prođe dizelka brekće kao u dobra stara vremena jer ovaj kraj živi tamo neke posleratne titove 50-te i pruga nije elektrificirana, i brda levo brda desno da ti se zavrti u glavi a košava znači uzbrdo zaustavlja i baca me nazad skoro sat vremena a kad sam okrenuo nazad mislim da lola (osim na nekoliko uspončića) sve do povratka nijednom nije okrenula pedale koliko nam je jak bio vetar u leđa
smor ili po hrvatski tlaka je bilo vađenje bajka jer moj kao veći stoji naslonjen na zadnja sedišta pa onda idu točkovi pa lolin bajk pa opet točkovi i onda je to dva puta trebalo sve vaditi i vraćati da se dođe do one zadnje stvari u bunkeru ali na kraju se bogme višestruko isplatilo, dragan je dobio svoje zasluženo parče zabave a i nenad se nenadano proveo
ne znam tačno po kakvom algoritmu smart watch obračunava vo2max ali do pre 4 dana mi je pokazivao predviđenih 50, posle trke u aranđelovcu 51 a danas 52 nakon što sam pretrčao dužinu polumaratona sa +200/-200m uspona i spusta prosekom 5'10''/km i sa pros. pulsem od (samo) 131, tačnije nije mi jasno kako on predviđa vo2 koji se meri po kilogramu telesne težine a ja uopšte u dnevnik ne ukucavam kilažu, em jer se ne merim redovno em što je sat garmin a vaga huawei pa iako su oba povezana sa telefonima preko bluetootha nisu upareni međusobno
ionako pamtim da sam na zadnjem testiranju dok sam se takmičio kao biciklista imao vo2max 67ml/kg/min tako da mi ovih 52 zvuči u najmanju ruku žalosno, verovatno je glavni faktor što se odavno nisam ni napregao preko nekog komfornog intenziteta a i sve što se deli sa kilogramima neminovno opada sa svakim kg viška tako da znam šta mi je činiti ove zime
Nema komentara:
Objavi komentar