nerviratia nervosa

 i tako je prošao kišni dan u kojem mi je očitavanje sa zgloba grešilo, i došlo je sledeće jutro u kojem sam kao žurio da otrčim pre posla i opet sam pomislio ma ovo je jedno full neobavezno trčkaranje a i nema kiše i ko će sad da se guzi i da namešta traku na prsa valjda će sve biti ok ALI NEĆE

krenem tako ja i sve okej prvi kilometar i onda iz čistog mira dok trčkaram istim ritmom samo kreću pulsevi 130 140 150 OOOOO CURIIIKKKKK! zastanem, završim snimanje nakon 2km, ugasim sat, upalim sat, krenem ispočetka i eto ga 92 102 112 i dalje po redu. trčim dalje i računam, da sam pre polaska utrčao u kupatilo i vezao traku oko grudi potrošio bih 10-20 sekundi, a ovako sam potrošio dva minuta, JER SAM ŽURIO. dve hiljade dinara za nobelovca.

dalje sam pokušavao da udovoljim treneru jer ovaj sat pretenduje da mi komanduje i opet me upozorava kako imam previše srednjeg tempa a premalo niskog i još premalije visokog, a đe ćeš jado visokog tempa svakog dana da li si ti kršten, odnosno gdje ćeš niskog tempa onda mogu i da se šetam ne moram da trčim, osim ako se pod trčanjem podrazumeva ono u mestu 8 min/km stvarno baš nismo uspostavili dobru komunikaciju, imamo sliku ali nemamo ton.

popodne ću da odem na još jedno trčkaranje bez obaziranja na garmina koji bi mene da TRENIRA a ja ni ne idem na trčanje zbog treninga nego sam uhvatio baš lep ritam aktivnosti i obroka i deluje mi da sam svakog dana lakši za po 100 grama pa nameravam još neko vreme ovako, kad mi već dobro ide. a za brzinu se ne brinem, neće se povećati preko noći :-D

kad mi već ponavljanje grešaka tako dobro ide, mislim zbog onih pulseva, rekoh da vidim da li će me pratiti na svim poljima, pa sam pre nego što sam pokušao da napravim makaze za urasle kandže, prvo uzeo par starih makaza da se uvežbam, no ovaj put me sistem zeznuo pa su i od njih ispale sasvim solidne i već isprobane na dva psa, tako da od onih boljih od kojih sam hteo, na kraju nisam ni pravio. bitno je da sam savladao zanat. zanat prepravljanja đubreta u upotrebljiv alat, that is.

eh da, nešto vredno blogovanja. znači to lagano trčanje jutros, išlo je na brdo pa s brda nazad u grad, što se lepo vidi na slici sata gde je u dnu ekrana prikazano očitavanje nadmorske u zadnja 4 sata, a slikao sam čim sam stigao na posao:

i šta se događa, krenem do trafike da kupim nešto i to mi je bukvalno na 50m, samo da pretrčim ulicu, i kako sam pogledao semafor video sam da zeleno za pešake trepće i rekoh sebi ŠPRIIIIINT i prosto sam sebe zapanjio kako sam elegantno i brzo preleteo preko ulice. obično su mi sat-dva pa i tri nakon jutarnjeg trčanja noge onako trome, čekaju popodne da živnu, ali ovo je bilo fenomenalno, kao da sam umesto na trčanju bio na masaži i na nekom ušpricavanju dopinga u dupe, kakva snaga, kakav korak, kakva tehnika, za udžbenike. pa rekoh eto da se pohvalim, treba zapisati ovaj datum 08. oktobar, kao lični u pretrčavanju ulice plus desetka za umetnički dojam. btw na današnji datum sam otišao u Niš u vojsku, možda je u tome tajna uspeha.