da nastavim sa imenima blogova, posle višnje i mangulice se setih onog vica "devojku našeg druga smo zvali Ešerihija, više puta mu se vraćala". meni se dao bog nijedna povreda nije vraćala, to mi je palo na pamet. sledi niz "imao sam"...
imao sam onaj bol u kolenima koji sačeka svakog rekreativca kada reši da ozbiljnije trenira biciklizam pa počne da gazi krupnije prenose uzbrdo. taj je čak i trajao.
imao sam onaj bol u kolenima koji sačeka svakog rekreativca kada reši da ozbiljnije trenira biciklizam pa počne da gazi krupnije prenose uzbrdo. taj je čak i trajao.
imao sam povredu ahilove kada sam maltene prvi put iole brže u životu potrčao, omlatio samo par krugova na stadionu i posle toga se lečio mesec dana.
imao sam bolove spoljnih ligamenata kolena kada sam počeo da trčim malo više, čitaj oko sat vremena, u patikama za tenis od po pola kile.
imao sam prolećni bol u leđima kada god sam naglo povećavao kilometražu na trkačkoj bicikli sa dolaskom proleća.
imao sam nagnječenje živca u kičmi koji mi je slao signale utrnuća kako iz dupeta nizbrdo ka peti tako i uzbrdo od plećke kroz rame i lakat ka šaci, kad se udruže bilo je zaje8ano.
imao sam onaj sindrom pokosnice i nisam znao da li je stres fraktura ili sam samo odrao neki zaštitni sloj između mišića i cevanice ali je bol bio grozan.
imao sam napuknuće zadnje lože kada sam bio u najboljoj formi nakon što sam istrčao maraton ispod 2h50 i nekoliko polumaratona između 1h15 i 1h18, nakon čega više nikada nisam trčao baš toliko brzo jer je pauza tj ešerihija potrajala par godina i nekoliko puta se vraćala.
imao sam i famozni "trn u peti" koji me je jedne zime baš namučio i prošao sâm od sebe tek kad sam prestao da ga lečim.
imao sam i famozni "trn u peti" koji me je jedne zime baš namučio i prošao sâm od sebe tek kad sam prestao da ga lečim.
od povreda uzrokovanih kontaktom sa planetom, imao sam kidanje ligamenata na levom skočnom zglobu na trčanju s kerom, desnog na sljemenskom maratonu, nagnječenje živca u dupetu nakon pada na trčanju, dve 6-nedeljne pauze zbog preloma ključne kosti, oba puta zbog pada na bicikli, a nakon još jednog pada na bicikli nisam ništa slomio ali sam pokidao ligamente u ramenu pa sam morao mesec dana da gledam tv nalakćen na naslon od fotelje jer mi je ortoped objasnio pod kakvim uglom zglob treba da miruje.
svega toga sam se setio jer sam juče, nakon 43km po blatu osetio zatezanje u kolenu, no to je bio onaj "bezopasni" acl koji se malo naseckao od silnog proklizavanja i čudnih neočekivanih koraka i pokreta u blatu, sinoć je boleo još i najviše, jutros već malo manje mada sam zaboravio da ga ičim namažem, i deluje mi da će u toku dana skroz da se vrati u zdravo stanje mada ionako ne planiram da trčim barem dva sledeća dana.
za razliku od preteške trke na Kablaru i jednog baš žestokog treninga nakon nje, kada mi je sat obračunao tri dana potrebne pauze, sada je nekim čudom zanemario da sam u Zasavici uključio TRAIL RUN pa mi četiri sata grabuljanja kroz travuljagu i blato računa kao Laganu Dužinu jer sam svo vreme morao da se držim nekog polu-Tempa i čuvam snagu za one teške delove preskakanja po oranicama i gacanja kroz pedalj duboke muljave baruštine. sada mi nudi samo 22h oporavka, izgleda da uvek mora da pretera na neku stranu.
ove brojke naravno mogu da okačim mačku o rep jer sam upravo pročitao da je poslednje kolo treking lige otkazano zbog jako visokih kazni Organizatorima u situaciji sa koronom tako da sam maločas džabe tražio (i pronašao) savršen smeštaj u Vršcu za sledeći vikend, moraću da nađem neku drugu stranu sveta za izlet.
vreme je savršeno za aktivan odmor, najavljena su 2-3 dana sa temperaturama blizu 20-ak stepeni što zvuči kao naručeno za nekoliko laganih vožnjica biciklom i uživanju u premotavanju utisaka
Nema komentara:
Objavi komentar