dva dana, osam treninga, otišla cela tegla meda

ne znam odakle da vam pričam, jer ne znam koliko bih stigao "po redu"
ali zato znam šta ću sve da preskočim
kao prvo, juče jedan grandiozan trening
otišao biciklom 5km do periferije, pa trčao
1.5km zagrevanja

pa 10km trčao promene 100/100m brzo/manje brzo

tih 10km za 44 minuta

pa mi sat izračunao novi najbolji vo2max u zadnjih mesec dana

a nabacio mi je i nove cifre za utrke jelte

i nakon toga još onaj 1.5km lagano nazad do bicikle

pa biciklom nazad kući

taman da probam ovo sranjce iz zemalja prvog sveta

samelješ jabuku, dodaš šećera, sipaš u malu teglicu

i naplatiš kao pun džak jabuka

a ukus fantastičan, mislim isti kao jabuka jelte

prste da poližeš, a oni tebi novčanik

kad sam se malo odmorio uzeo da promenim paknove

ovo je moglo sastrugati felnu skroz do unutrašnje gume

dakle bio je zadnji časak za to

nakon toga mala vožnjica biciklama da odmorim nogice

pripitomljavali neke divlje zveri

nijedna ne ostane divlja nakon što joj pokažeš viršlu

e odatle dalje sam vodio Lolu u treking ofanzivu

mislim biciklama, taman da isproba kočnice, ali teren full trekking

rekoh pripremamo se za nastavak sezone

pa kroz neke oranice pa kroz kukuruze pa kroz šumarke 

kaže Lola auuu, da si me ovde spustio ne bi umela kući da se vratim

zanimljivo je to kako nekad "znamo" ceo svoj kraj i okolinu,

ali samo onako sa asfalta

a kad negde kreneš stazama kuda sam se ja smucao,

pola ljudi nema pojma šta ih je snašlo

i tako se završio jučerašnji dan, više manje

a danas, jovo nanovo pa duplo

ujutru na lagano trčanje, usput svratili na groblje

jer bi mi majci bio rođendan, da ga je doživela

ona je zadnji dan Vage, kao što sam ja poslednji Ovan

na nama je krčma što bi rekli

nije gore bilo nikog živog mada sam se pristojno obukao

malo duži šorc i tanki neupadljivi sintetički duks

pa posle tog trčkaranja na posao

pa sa posla naglavačke na drugi trening

eeee to je već bila avantura vredna bloga

mada ću i to na preskok jer se već odužilo

znači biciklama 16km do jednog podplaninskog sela

pa tu ja opet vezao mtb ispred lokalne prodavnice

dalje nastavio peške a Lola "na pomoz bože" biciklom

rekoh ako se opet negde sroka ko će je nositi nazad u grad

prvi deo od ~5km sam trčao i ona nekako vozila

e kad smo došli do kaldrme/kamenjara, odatle teški hiking

na mestima ona gurala bajk, na mestima ga ja nosio

NA MESTIMA GA OBOJE NOSILI

i nekako dođemo na vrh brda, pa kroz livade prečicama

pa kroz šume prečicama

i nekako izbismo na glavni put, čuj glavni, na bilo kakav put

i onda jopet ja trčao s tim da je sad sve bilo nizbrdo

pa je njoj bilo lakše za vožnju, mislim odozgo je mogla i trotinetom

ne moram da zakrećem sliku da bi se videla nadmorska

i tako stigli do moje bicikle, pa u grad

kao što se vidi moje polu-kramponke su ostale zavezane

a ona je po šumama i gorama išla na semi-slick letnjim gumama :-)

bar da sam se setio da zamenim točkove, ali nisam jbg

total 16km bic + 5km trč + 4km hike/jog + 7km trč + 16km bic

ako nisam sastavio 7 sati na čistom zraku, tu me seci

sutra petak dan odmora, pijaca i taj fazon

iskreno, jedva čekam

što ne znači da ću ceo dan presedeti kod kuće

ali gde god krenem biće dvocifreni pulsevi :-D