DIV iz ČAčka

Kao što je plan i nalagao, nakon treking lige u subotičkoj peščari je bio pravi trenutak za izlet, sunčanje, aktivan odmor, uživanciju i podršku dragim ljudima. Jeste satnica bila malo nategnuta jer je trebalo krenuti biciklama najdalje do 9 ujutru a u gradu je bilo prohladno i izmagličasto no znali smo da će već na prvom usponu postati podnošljivo mlako, a do kraja vožnje tj do vrha iznad Divčibara verovatno i toplo. Da sve bude i bolje nego po planu ispalo je da smo do gore stigli za manje od 2.5 sata, iako sam ja nakon analize staze stručno proračunao da će na najvišu tačku prvi trkač izaći tri sata nakon našeg polaska tj tačno u 12:00. I pogađate, sreli smo ga u 12:01, ko zna - zna znanje, a insajder najbolje. 

Prema očekivanjima prvi od "naših" je naišao Deki Iron Mizdrak a obzirom da smo ga sreli na najlepšem mestu osvojio je i najlepši pejzaž u pozadini, ostalima smo u okvir dodali samo granje i trnje :-D 

Nismo znali koga sledećeg da očekujemo jer su svi vredno trenirali a posebno ovi što sam ih spremao za Bobiju 'n' robiju no džaba im trener kad ih je Brankica oduvala kao maslačak :-) 

Nekako odmah s njom je protutnjala i Lepa Mara, i onda smo ladno mogli da uzmemo godišnji dok nije naišla sledeća grupa onih poluneambicioznih dečaka. Lola kaže oladiće nam se ručak, ja kažem izgorećemo na suncu, negde dole u rupi čuješ cvrkut ali ptičice nikako da se pojave na horizontu.

I eto ga Džontrica, mi mu vičemo ajd po travi da nam budeš lepši i sunce naše skreće sa staze, možda ga kasnije zbog toga i diskvalifikujem, još ću razmisliti...

Duško nam se malo sakrio ali smo zato ovekovečili Nešu koji je ionako bio najlepši i sa najširim osmehom, jedino mu ovu sliku malo kvari pozadina pri čemu ne mislim da planinu nego na Nikolinu pozadinu :-D 

I nedugo zatim eto za njima i profesorke, celog života su od nje bežali i evo tek danas uspeli da joj toliko zamaknu da više ne može da ih preslišava. Kažu da se za ovu trku predano pripremala čitave dve nedelje, pa eto, kao i kad pred pismeni učiš dve nedelje pa dobiješ kečinu ko vrata, tako je i naša Bixy prošla sa svojim kampanjskim pripremama :-P

Najslađe za kraj, negde pred sumrak dočekasmo i Atomik lejdi u ulozi bejbi-siterke naše drage Komšinice, izljubismo se kao da se nismo videli sto godina i raziđosmo se svako u pravcu svog ručka. Komšinica Manekenkica je od svih bila najveselija, jer ako si najlepši zašto bi morao da jurcaš i pride budeš najbrži pa da prerano dobiješ bore, pu pu!

Odatle je svima bilo nizbrdo, njima trčeći ka cilju a nama biciklama nazad u grad, tek koliko da me dok smo još uvek na planini vetar podseti da mi rebro još uvek nije sraslo 100%, malo je falilo da svratim u onu gore štalu zvanu dom zdravlja po dupli brufen.

Naravno da sam poskidao sve trekove, kako sa velikog i malog trejla danas, tako i sa obe MTB staze kojima će se voziti sledećeg vikenda, tako da ako nekad i pospadaju markacije ili ih neko skloni, neće mi biti nikakav problem da protrčim tačno istom stazom kad nekad odemo gore autom na izlet. Sveukupno postoje 4 veoma različite i raznovrsne staze, 15km, 26km, 30km, 41km, s tim da ove zadnje dve mogu da prođem i mtb-om i trčeći, sasvim je svejedno.