nastavak

jesam li već rekao da je utorak dobio ime po tome što se tada ovce vraćaju u tor, nakon što su preko vikenda pasle rosnu travu gore kod vikendice i dok ih vratiš putničkim u grad taman prođe ponedeljak, eto sve se uklapa. 

volim te priče kada se sve navodno dogodi u poslednjem trenu, znate ono kad provale u kancelariju da kopiraju tajnu dokumentaciju i stražar ide hodnikom a podaci se prebacuju na neki usb stick i ona zelena linija putuje sporo kao putnički za Lapovo i kad čuvar otvori vrata bukvalno se u sekundi prebaci poslednji kilobajt, junak iščupa stick i sakrije se ispod stola, MA KAKO DA NE, burazeru u real life bi ti pisalo "5% left" još najmanje pola sata, istekla bi i završna špica i poslednji klošar bi izašao iz bioskopa a ti bi još uvek čekao :-)

e tako se i meni sve desilo u sekundi a da nisam ni primetio, dok trepneš otrčao juče, dok trepneš drugi put već se vratio kući i stigao sve što se moglo stići do spavanja, a jedino nisam stigao da se naspavam pa me je pametni sat OPET iznenadio kao i juče sa onim vo2max obračunom, sad pak kaže spavao si dovoljno dugo ali nedovoljno kvalitetno, imaš premalo rem faze i faze dubokog sna, pa tokom dana očekuj probleme sa koncentracijom. znači tako kad ti saopšti prosto dođe čoveku da tresne pola kila klekovače i da prespava sve do sutra nadajući se boljem prekonoćnom izveštaju, ovako se plašim i preko ulice da pređem sve tripujem neki će me tramvaj zgaziti ko žabu.

plus mi jutros vaga pokazala barem kilo i po manje nego pre ovog makro vikend-putovanja ili mikro godišnjeg zavisi kako se uzme, a pride sam se sinoć najeo preko planiranog a ni to ne znam zašto, eto ipak je tačno ono za koncentraciju, sinoć sam verovatno znao zašto toliko jedem. najverovatnije sam bio gladan, nemam drugo objašnjenje.

i koncentraciji u inat nešto mi dunulo da jutros ne otrčim onako malko reda radi nego mi lepo krenulo pa ajd u krug pa ajd u još veći krug i na kraju sam završio na 15km i delovalo mi je da mogu još toliko, samo da nisam imao druge obaveze u toku dana. no kontam da je i 15km dosta, ne valja ni preterivati nakon polumaratona, samo se nadam da mi sad ne obračuna opet onaj vo2 pa da ispadne dva koraka napred osam nazad, obzirom da nisam napravio nikakav spektakularan prosek, više sam bio u fazonu turističkog obilaska grada kao da sam u njemu prvi put.

uzeo čist dres a vratio se kao iz onog tora sa početka bloga jer me je neka mačkica svog živog isprljala pokušavši da mi se popne na glavu. valjda je dok sam je nosio skontala da sam autobus pa pokušala da zauzme ono mesto na spratu iznad glave šofera.