23 listopada 2020

škorpija

evo tek na kraju ovog datuma mi je palo na pamet da pogledam u onaj chart menjanja astro zodi horos i tako to i koliko vidim već smo ceo dan u Škorpiji, praktično od ponoći. nakon frenetičnog zahuktavanja sredine nedelje moralo je doći do malog zatišja posle bure ofkors, a nisam se ni bunio, prema najavama. štaviše, sav taj frenetizam je više umišljen nego stvaran, jer sam od onog Kablara bio zaista neočekivano umoran (zašto neočekivano kada uopšte nisam trenirao za tako tešku trku? valjda je meni SVE neočekivano...) pa je početak nedelje bio više nego mlakušan. jedan jedini pravi trening (100/100m) je doduše zablistao takvim sjajem da mi se u tom času učinilo da sam prethodnih 100 dana ozbiljno trenirao a ne samo tog jednog. i dobro, na njega sam umesto odmora nalepio jutarnje rastrčavanje i ubrzo zatim poludnevni pentatlon po planinama pa je dojam da sam bio na nekakvim mini pripremama.

zato je današnji dan prošao u polu-izletu polu-treningu polu-polu ali nije ništa promenio po pitanju tog osećaja da li se nešto previše ili premalo događa, još uvek imam utisak da sam na pripremama. kad u jednoj rečenici napišem osećaj onda u sledećoj upotrebim dojam ili ugođaj pa u onoj iza sledeće utisak a možda stignem i do filinga ko će ga znati, nekad je fora biti rasnovrstan u Ničemu. 

elem pešačenje je prvo prešlo u avanturistički orijentiring pa se vratilo u obično planinarenje i na kraju opet iz malo istraživačkih fragmenata završilo u trčkaranju poslednjih pola sata. tačnije posle toga je došlo do još jedne reprize jesenjeg smrzavanja na bicikli koju sam opet ostavio izvan grada pa sam nakon aerobika morao da se dokotrljam kući onako naježen u majičici. ispalio sam puno slikica i snimio par videjića kako se probijam kroz neku prašumu ali to ne može da se okači ovde pa ću morati na fejsbuk pejdž ovog bloga. od trčanja samo 6km a i to je mnogo jer ako planiram išta masnije za vikend, petak je trebao da bude prelaganica a ne hoću-neću. hmmm.


usred slobodnog penjanja sam naleteo na čuvarkuću pa sam poneo jedan od ova dva busenčića veličine šljive da ga stavim na garažu, od viška glava ne boli.

Nema komentara:

Objavi komentar