hahaHAHAxaxaxaXAHAXAHAXA

možda se sutra zadržim na više nekih zanimljivih detalja. na fejsu sam jedino stavio u story kako u ovčar banji neke mačkice pojimo jogurtom, ne pada mi na pamet da ljude smaram trčanjem

elem kao i svaki prethodni put, i ovaj put sam se proslavio, s tim da pomeram granice igre opasno ka limitu polumaratona od 7 sati :-D

naravno da sam šta, da sam prijavio halfM s tim da sam ga trčao u okviru planinske treking lige po Kablaru, a jedino gore od Kablara bi bilo da se trči dva puta isti krug

tako sam se probio na veoma nisko mesto među nesvrstanu braću iz južne afrike i indonezije ili indije, nemam pojma šta je IND a mrzi me da guglam zastave, a NEĆETE VEROVATI KOGA SAM POBEDIO, stigao sam pre jednog kenijca :-)
taj verovatno trenira poker ili bridž, ili je trčao neki još strmiji treking od Kablara, pa unatraške

ono što je zanimljivo je da sam čak iovako bez ikakvih treninga tokom leta i totalnog zapostavljanja trčanja uspeo šta, uspeo sam da se, kako trka odmiče, pomeram na rang listama segmenta po segmenta, pa sam tako onaj prvi gde su se svi zaleteli prošao kao deveti, a poslednji nakon što se pola raje ispucalo sam prošao kao peti svih vremena, neloše za nekog ko nije imao pojma u šta se upušta i ko je celu trku otrčao na 4 napolitanke.

bilo mi je stvarno žao što nisam stigao da opalim par fotki, jer sam se ustvari zadnjih sat i nešto ganjao sa momkom s kojim sam zajedno prešao više od pola staze, čas on 100m ispred čas ja 50m ispred i tako u krug, a sve zato što su nam na jednoj kontroli rekli da smo 3. i 4. i onda logično niko nije hteo da bude četvrti pa udri pa se raspadni, u cilju mi je trebala infuzija ladno.

pritom se nijedan od nas nije setio da nismo ista kategorija, sveže mi je u sećanju kada sam u Subotici stigao na cilj i predao overen karton na svim kontrolama, sudija mi daje zlatnu medalju, minut iza utrčava dečko kojeg sam prošao na kilometar pre cilja i sudija i njemu daje zlato, kaže "prvi senior" i tu skontam da sam ja dobio kao prvi veteran i da je na treking ligama sasvim nebitno ko je apsolutno bio prvi, sve se deli na dve kategorije. aps plasman se jedino računa kada se dodeljuju poeni za generalni, od kola do kola.

tako je ispalo da obojica crkosmo da budemo treći a ne četvrti, i na kraju smo obijica bili drugi, njemu su dali srebrnu seniorsku a meni sreb veteransku. nemam pojma ko je stigao pre mene ni od koje godine se računaju veterani, ko god da je iskreno čestitam, čuo sam da je na zadnjoj kontroli bio neka tri minuta ispred nas dvojice.

e a sad ovaj skeč kao anegdota, KAKO SU ONI OVO OBRAČUNALI?

na koju foru su mi iz celog fajla izvukli šta, kojih 21km, jer čak i kada pogledam u kom trenu sam prošao dvajes prvi km, to je opet ispred ovog njihovog vremena.
nije da mi išta u karijeri znači POLUMARATON za 2h27 ili 2h29, ahahahaha, ali znatiželjan sam da dođem do tog algoritma. evo mog prolaska, pri čemu smo krenuli sa 250m nadmorske a polumaraton sam prošao 300m tj nekih više od 100 spratova iznad polazne tačke

ali ne, koknuli mi rezultatčinu za ginisa, tako mi i treba :-)

pitanje je šta bi bilo i kako bih prošao da se nisam dosetio jedne genijalne cakice, a to je da sam pola sata pre starta krenuo u ekspediciju po ovčar banji sa makazama za vinograd, i odsekao dva štapa za planinarenje. mislim da bi mi bez njih kvadricepsi bukvalno eksplodirali do kraja, a ovako sam uspeo da se dosta prištedim na najstrmijim usponima, posebno na prvom najgorem. mislio sam da ću nakon izlaska na vidikovac na vrhu Kablara da odbacim ove štapove tj prislonim ih negde za slučaj da nekim drugim planinarima zatrebaju, no mic po mic sam ih doneo skroz do vrha poslednjeg uspona i bacio ih u šumu na samo nekoliko km od cilja, kada mi je preostao samo zadnji spust i kratak završetak po asfaltu.

opet sam, naravno, nosio biciklistički dres, ovaj put sa dugim rukavima jer je jutro bilo izmagličasto a i duvao je neki hladan vetar preko celog dana. dok potrpaš ključeve od auta, kartu sa opisom staza, kartončić u koji overavaš prolaske na kontrolama, telefon koji nisam stigao da izvadim i uslikam par predivnih pogleda na Međuvršje, i još par sitnica.

eh da, na jednoj od livada gore na 800m nadmorske sam u trku uspeo da se sagnem i iščupam nekoliko šafrana za Taštu, i da ih ubacim u najprazniji džep. ipak da mi nema nje teško da bih mogao ovoliko da se zezam kad god poželim i niko se više od nje ne raduje (i ne ponosi) nego kad donesem medalju.

za kraj evo i te simulacije najlepšeg pogleda koju sam napravio skinuvši gpx trek, pa sam ga otvorio u google earth i tako zakrenuo da steknete predstavu. roze je moja staza, žuto je prečica kojom su otišli ovi koji su trčali najkraću, a plavo je greben po kojem smo trčali sa neverovatnim pogledom na krajolik, veliko hvala oblacima koji su sačekali da utrčim u cilj i tek onda se gore navukli, i saučešće kolegama koji su tek tada stigli na to mesto.