ovo je malo bolna igra reči jer mi se TOLIKO ne piše blog da bukvalno moram da naprežem neke nevidljive mišiće u glavi da bih ga napisao. sinoć me nakon toliko godina pauze baš namučio stomak, stvarno se retko događa, mislim da mogu da se najedem i eksera i govana i kamenja i lišća i da mi ništa ne bi bilo, e ali jednom tako u pet godina probudim se sa nekom lepljivom mučninom i čekam par sati da se neka previše masna riba svari, i čekam i čekam i dočekam ali avaj, to je već tri sata manje za sutra.
totalno rastočen tim poremećenim ritmom, jutros mi je delovalo da sam skočan i lagan (doduše vaga i jeste pokazala 65.5) pa sam se zaleteo na neki euforičan trening koji se završio kao pola trčanje pola planinarenje pola razočaranje jer sam već nakon par kilometara shvatio da sam na vrh brda istrčao za 15.5 minuta a bio sam ubeđen da idem ritmom za 14.5, NA MIŠIĆE, cvrc Radojka!
posle posla sam rešio da se odmorim pa krenuo na planinarenje, rekoh jbš ambicije ništa od mene danas, sve odlažem za sutra ili malo sutra, no cvrc Dragojka lepo vidim da će da me uhvati mrak na brdu pa sam silom prilika, da ne kažem NA MIŠIĆE strčao nazad u grad i već po full mraku odvezao i dokotrljao biciklu sa mosta prigradske reke u centar.
tako mi je sveukupno ispalo 6km trčanja ujutru i 6km predveče što u zbiru i nije malo, dobro neko je pretrčao 16+16 pa mu ni to nije malo ali šta ćeš, biće bolje sutra. sat je pokušao da mi sugeriše neki trening od 50 minuta po 4'45''/km uz neko objašnjenje da mi baš to treba ali nisam stigao da se pozabavim analizom, a pri ovom stanju koncentracije teško da bih shvatio čak i da sam se napinjao, da ne kažem NA MIŠIĆE.
hteo sam da radim 400-tke, hteo sam da radim dijagonale ali to sam preduhitrio onim 100-tkama, hteo sam da radim Andrejev omiljeni tempo 20+20+20 minuta mod mid mad (moderate, mid intensity, mad as a tiger), a hteo sam i neke piramide, ili barem famozni 5-4-3-2-1 (krugova na stadionu, jako tricky vrkaut), a hteo sam i neke uzbrdice oko grada da ustrčim jer sam negde zaturio te fajlove pa me mrzi da ih iskopavam da bih pravio segmente.
ideja je da ceo grad pokrijem segmentima (na stravi) kao paukovom mrežom, a strava sve pamti i sve što napraviš zauvek ostane čak i ako obrišeš profil i napraviš novi, eno dokaza svih mojih mogućih segmenata a 90% oko grada sam upravo ja napravio. ideja tinja već godinama i mreža se polako formira, polako, biće.
Nema komentara:
Objavi komentar