petak, 25. lipnja 2021.

grmi seva zagoreva


jutros sam tresnuo 9km tu po lokalnom brdašcetu tek koliko da ne zaboravim da trčim, krenuo na +27 vratio se na +30, moram reći da je baš onako zanimjivo podsećati se tih vrelih trčanja. najlepše mi je bilo jedne godine kada sam baš bio u formi i mogao svakog dana da trčim po dva sata na vrućinama, onda dođem kući sednem na beton odvrnem crevo i podignem mlaz ka nebu, pa se sve vraća nazad u obliku neke kišice i tako se hladim pat minuta dok me kučići gledaju zbunjeno.

juče sam odlučio da malo predahnem od MTB ludila pa sam iscrtao neku malo kraću istraživačku vožnjicu od koje na kraju nije ispalo ništa jer je počelo da seva i grmi u daljini, nebo je odjednom postalo tamno sivo, pa sam se vratio da kružim malo bliže gradu. skontao sam kojim delom novog autoputa može da se prođe po onom kamenju i zemlji koje su nasipali, ali ipak nisam prošao jer da je krenuo pljusak to bi se pretvorilo u blato do kolena.


u povratku sam sreo dvoje koji putuju biciklama iz Nemačke i planiraju da kampuju oko "utvrđenja Ćelije blizu Valjeva" pa sam im objasnio da to nije nikakav napušteni zamak već manastir, i pokazao im na karti da idu okolnim blagim usponom a ne onim kilometar kraćim ali strmim kao đavo kojim su planirali, obzirom da su sa silnim bisagama na najmanjem uspončiću usporavali buikvalno na 5-6 km/h a mogu misliti kako bi terali uz 12%.



Nema komentara:

Objavi komentar