gledam naokolo kako ovaj mini godišnji može da se iskoristi, pa nisam ni siguran koliko mi se išta komplikuje život
već koliko da spakujem i raspakujem stvari mi dođe preveliko "cimanje" a ništa ne dobijam zauzvrat, sedeo na bicikli u nekoj vukojebini ili sedeo ovde, dođe mu na isto
a zbog lajkova sigurno neću sedeti ceo dan u autu, da bih se slikao negde gde niko nije
elem juče sam shvatio dve važne stvari, jedna je da što se provozaš u aprilu i maju po makadamima to je to, posle toga krene jun i izletaši sve raskopaju kolima pa se svaki iole širi put pretvori u gomilu prašine i sitnog peska po čemu mi je bukvalno muka voziti pa radije odustanem, po cenu da nikada ne stignem do određenih mesta koja mi se povremeno učine zanimljiva
druga stvar se nadovezuje na tu prvu što znači da se treba držati manjih puteljaka koji su više od kamena i/ili zemlje, odnosno napokon sam shvatio šta mi se sviđa, i kada je to dostupno
u prevodu, sad kad je krenulo leto, ne treba ni planirati ture koje uključuju te prometne planinske makadame koje džipovi danonoćno melju i pretvaraju u kamenolome
primećujem i da je opao broj poseta blogu, lepo sam vam rekao još pre petnaestak godina da nećete moći da čitate onoliko koliko ću ja moći da pišem, a vi mi niste verovali
e pa eto
Nema komentara:
Objavi komentar