posle doručka sam otišao na rikaveri vožnjicu, prvih pola sata se ježio i onda je prestalo narednih sat vremena, da bi se kod kuće evo nastavilo dok se spremam za posao. baš zanimljivo. možda mi je ovo poslednji blog. sve što ostane iza mene neka se odnese na deponiju i spali, nikom ništa ne ostavljam, nije ni meni niko ništa ostavio, mrš!
prognoza kaže da će narednih desetak dana da rokaju temperature preko 30 stepeni sa trenucima doticanja i 39-og podeoka, malo smo naglavačke iz monsuna upali u tropikanu ali hajd, da se ne bi niko žalio kako leta nije bilo, eto vam leta pa dobijajte sunčanice da ne budem ja jedini.
jedna od slika sa jučerašnjeg trekinga, opet sam nosio (u sredini) žutu majicu sa tur d fransa jer zbog onih kartončića i čuda uvek volim da imam džepove bici dresa na leđima, ne znam kako bih mogao u ruci to da nosim tri sata, eventualno u neku torbicu oko struka pa da onda uzmem tanji dres ali eto, nisam se toga setio na vreme.
kao što uporno ponavljam i predviđam poslednjih desetak godina, treking lige (vojvodine i srbije) su ostale kao jedine one istinske trke za ljubitelje trčanja, bez ikakvog fenseraja, foliranja, nisi video nikog da se slika skačući u vis, nisi video našminkane cajke, niko nije došao da bi sebi pribavio fotku za profilku ili cover, niko nije došao zbog medalje jer se na cilju uglavnom dobiju bedževi, niko nije došao zbog dresa ili aktivne majice jer toga nema, niko nije došao jer ne zna šta će od sebe i od zarade jer je startnina bila samo 300 dinara, niko nije došao jer su mu obećali bogzna kakve nagrade i vaučere jer ni toga naravno nema, ko god je došao, došao je jer voli da trči u netaknutoj prirodi, malo da se snalazi po pitanju orijentacije i da ne promaši kontrolne tačke, i to je otprilike to na čemu insistiram.
Nema komentara:
Objavi komentar