utorak, 8. lipnja 2021.

kilometri i trudnoće


nemam pojma koja je ovo fora kad copy-paste iz excela i ne pojave mi se brojevi nego slika brojeva, čudna neka zbivanja na mom kanalu.
a slikao sam kilometre pretrčanje u 6 nedelja koje prethode maratonu.
kažu da bi trebalo imati barem 42 tjedno ako se pripremaš za polumaraton, odnosno 84 ako misliš da ozbiljno pristupiš maratonu.
meni kaže da je prosek 34km.
i u nedelji maratona sam imao takođe 34, to je ona Dužina sa drugom koji je hteo da pretrči 42km na 42. rođendan.
a sve to misleći da ću možda, nekim slučajem ako nađem broj viška, trčati polumaraton.
ostatak je istorija, dobio sam broj za maraton i u prošloj nedelji postavio sumanut rekord od pretrčanih 34+44=78km u samo dva treninga.
samo ludak bi pred maraton u nedelju... trčao dužinu u utorak... ali eto imam izgovor da nisam unapred znao šta će me snaći.

elem, nije bilo lako.
ne možeš bez treninga.
ne možeš neodmoren.
krenuo sam sa dvojicom kolega koje znam, jednog od skorije iz trčanja, drugog od pre 20 godina iz biciklizma, nisam ni znao da se poznaju a kamoli druže.
nisam znao ni da maraton ide preko mosta na adi, pa nazad preko mosta, mislio sam da je to trasa polumaratona koju sam dvaput prešao zadnjih godina otkako je izmenjena staza.
kad vidi jada, ode i maraton na tu stranu.
meni lakše, da malo promenim tehniku i pogonske mišiće, uvek mi se isplati pola kilometra blagog uspona ako ću posle toga da imam i blag spust.

tu negde oko 14-og km valjda sam im ipak otišao.
oni su završili dosta iza, puno su pali u drugoj polovini, a ja sam išao sledećom logikom:
AKO IDEM EKSTRA LAGANO, TRAJAĆE PREDUGO.
bolje mi je da iz trčkaranja pređem u neki Tempić (jer za Tempo trčanje nisam spreman, ni blizu), jer mi se isplati da trčim 20 minuta kraće.
pulsevi su mi bili oko 138-143 i to je bukvalno osećaj trke na 100km, s tim da su mi noge bile nekako drvenkaste, povremeno i klecave.
jako malo sam doručkovao računajući da ću imati okrepe pa ne moram kao kod kuće kad krenem da dužinu, da se najedem unapred kao stoka.

zaobišao sam u širokom luku neki veći unos kofeina jer sam znao da će da bude vrućina, pa mi nije trebalo 10 ekstra otkucaja srca i dodatno grejanje koje taj puls donosi.
negde u srednjem delu maratona, kad se završilo gore-doliranje po mostu, to je negde nemam pojma 16. kilometar možda, pulsevi su lagano krenuli prema 146-148 i mislio sam da će se taj trend nastaviti do kraja, što je razumljivo.
no negde oko 30-og km je krenulo neko dodatno malaksavanje, i opet su spali na oko 145.
maltene nisam disao ali noge su bile isceđene i koliko god želeo da se više napregnem, prosto nisam mogao.

naravno, zadnja 3km se opet lagano penju nazad ka centru međutim daleko je to od ikakvog "brda" ili uspona, brankov most je blag, zeleni venac je malo jači nagib ali je kratko, taman da pređeš na prednji deo stopala i još jednom promeniš garnituru mišića koji najviše rade.
tu negde sam dogurao do 152 mada sam mislio da sam ceo maraton istrčao sa sub-150 pulsevima, nisam skontao taj trenutak.
sve u svemu, još jedna lagana dužina na umornim nogama.
plus su zeznuli stazu na jednom mestu gde se trči dodatak napred-nazad istom ulicom, pa je skoro svima izmerilo 42.8km ili više, mašala.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

anegdota, 
jedna od mnogih, je slovenka koja je trčala u dresu na kojem je na leđima odštampala: majka 4 deteta, pa ispod spisak 1) ime 2) ime 3) ime 4) ime.
prošla me oko table km 1 i odmaglila nizbrdo, rekoh neka sitna spečena bivša profesionalka, srećan joj put.
kada sam između 25 i 40km prošao tri žene, od kojih sam dve stalno video ispred u daljini na većim pravcima, već sam znao da nešto nije u redu jer žene po pravilu ne pucaju koliko muškarci.
priroda se pobrinula da im poda manje adrenalina, trče opreznije, i jako retko se događa da pretičeš tolike žene ali eto, maraton u junu je ipak nešto na šta niko nije navikao pa je sparina uzela danak i nije birala po polovima, bila je rodno ravnopravna što bi se reklo.
i gle čuda, stižem ja i mamu četvoro dece, skratio joj se korakčić na pola metra, maltene trči u mestu.
ove druge su pravile i kratke hodajuće pauze, ova je pak rešila da ga celog pretrči i da zna za šta je uzela medalju.
dok je pretičem gledam onaj pozamašan spisak dece i ne odoleh da pomislim "da si se manje jebala, brže bi trčala".
kraj anegdote.

Nema komentara:

Objavi komentar