nekom nedelja nekom maćeha
dok su svi još doručkovali i pripremali se za trku, usput slušali kako pada kiša, ja sam zapucao na stazu da dovršim markiranje
ostalo je da se obeleže poslednja ~dva kilometra pre nego što se dođe na prvi i ujedno poslednji kilometar, kojim se izlazilo sa starta i vraćalo u cilj
prvi deo nije bio komplikovan jer se tuda često ide i postoje čak i planinarski putokazi a ne samo markacije
no već tu sam shvatio koliko će mi biti "veselo"
drveće je bilo natopljeno vodom, kiša je još uvek rominjala, i kako se uhvatim za neku grančicu da za nju zavežem trakicu, na mene se poput tuša obrušila voda sa svog mogućeg lišća iznad
samo sam prvi put bio pomalo zatečen, odmah se udario po čelu i u sebi se nasmejao "pa šta si drugo očekivao" i tako sam nastavio na sledećih stotinu tuširanja :-)
trava je bila na mestima visoka do laktova, ili se kaže lakata, pre će biti laktova, jedino znam da lakatova nije sigurno
pa sam onda jelte i svu vodu sa visoke trave pokupio jer nije postojao širok prolazak, prosto moraš da prođeš prvi
nekoliko sati kasnije sam prilikom povratka mogao da uživam jer je stampedo trkača to odlično utabao
nakon završenog markiranja sam mislio da sam završio sve muke ali možda i nije bilo tako, preostalo mi je 3km trčanja prečicom kroz selo od jedne do druge najviše tačke na trci, gde sam na brzaka proverio da li markacije stoje na istom mestu
(to nije smetalo da od 15-ak ljudi kojima sam proverio putanju na Stravi, kod njih 12 pronađem da su promašili za nekih 200m i išli naokolo "na špic" na seoski makadam, te samim tim nisu videli tu atraktivnu prečicu koju sam na odvajanju obeležio sa ni menje ni više nego sedam markacija (!)
računao sam da sa umorom opadne koncentracija ali baš da će da trče kao ćoravi, to već nisam zamišljao
zatim je usledio najteži deo za mene jer sam morao da se spustim niz kamenjar i mestimično liticu po mokrom kamenju, takmičarima je uzbrdo ipak bilo lakše a ja sam se okliznuo barem dvadesetak puta i dočekao se na razne delove organizma
sama trka je protekla ok, neki su malo lutali, neki otrčali isti mali krug u sredini trke dvaput ne primećujući da se vrte u krug, treći su nosili slušalice pa nisu ni čuli kada im doviknemo OKREPA, VODA, KOLA, PA DALJE DESNO, kontam da su neki i do užica stigli
nakon dočeka poslednje takmičarke a slučajno cure iz kluba i istovremeno ovde komšinice, spakovali smo okrepu i ostatak ekipe se vratio džipom, a ja sam pohitao uz isti onaj kamenjar da je stignem i da je dopratim do cilja u ulozi "metle", povratak nam je olakšala i telefonska komunikacija pa sam ja na mestima ostajao da slikam ili naberem jagodice i usput pazio da se ne pogubimo nego da se svaki put opet stignemo negde na stazi
Nema komentara:
Objavi komentar