još jedan dan treba da mažem nos ovom mašću iznutra a kao za klinac mi krenula alergija od ambrozije i šta god namažem ja odmah istresem van i tako u kružnicu
najfrka mi je bila preksinoć kad sam natrljao mašćuru čudnu gustu poput vazelina i kako sam legao u krevet ja sam to ušmrknuo i progutao i skočio kao oparen koliko je to gorko, kao neki otrov da sam srknuo, i što je najgore nisam se odmah setio da je to to nego sam mislio da mi se ko zna šta događa, da je ta gorčina iz grla, možda imam sidu grla ili možda mi grlo ima moždani ništa mi nije bilo jasno
isto tako evo nakon što sam popio tabletu protiv alergije i isprao nos fiziološkim rastvorom čekam povoljan trenutak da opet namažem nos a on krenuo da curi li curi, mogao bih jedan mali oluk da prikačim ispod nosa i da to vodi direktno dole u čarape, barem noge da mi se hlade nek ima bilo kakve koristi od tog izvora
juče sam popodne OPET krenuo u istu istraživačku "bajk & hajk" turu za koju mi treba pet sati fore a hteo sam da se vratim posle tri ili tri i po sata pa sam OPET skratio, a možda ovaj put ne bih ni skratio nego su se navukli oblaci na brdima a ja sam bio u normalnoj letnjoj obleki pa mi na vetru uopšte nije bilo prijatno, i ovako sam se malo polu-smrzo dok sam sišao nazad u grad a tek sat-dva kasnije mogu misliti koliko je bilo prijatnokad sunce već zađe
zato sam jutros bio raspoložen za trčkaranje pa sam napravio neki krug od 16km preko istog brda od juče ali u suprotnom smeru, rekoh valja držati neki kontinuitet pa ako ne u brzini i snazi onda barem u kilavom vucaranju na dve noge
(klošarka u asics noosa patikama)
nakon trčanja sam odgledao dokumentarac o kensington aveniji, kažu da je to 5km duga ulica u filadelfiji poznata kao leglo droge i kriminala, u kojoj se prodaje tzv. kensington koktel koji je onoliko jeftiniji od heroina koliko im brže spali mozak, zato je u zadnje vreme zovu i ulica zombija
documentary je iz nekog dramatskog razloga usporen na pola pa sam na jutjubu odabrao opciju brzina prikaza x2 i tako ubrzao tih originalnih 23 minuta na desetak, a uspeo sam eto i pri toj brzini da uhvatim ovaj detalj bivše polumaratonke koja je našla lakši način da dođe do džeparca, od onog da prži hiljadarke na stadionu. šalim se, ova nije delovala drogirana za razliku od ostalih, nemam pojma šta radi na ulici ali naizgled je prisebna i još uvek čitavog mozga.
Nema komentara:
Objavi komentar