beg je naravno od okolnosti jer je davno prošlo vreme kada se moglo relativno bezbedno voziti putevima, sada je sve prepuno kamiona natrpanim kamenjem i stenjem koji nasipaju 4m visok bedem po kojem će ići krak autoputa, kolotrazi su samleveni pa moraš da voziš sredinom trake a tu ti ni po propisima nije mesto i bio bi lično odgovoran za svaku nezgodu u prometu.
i tako se malo sklanjaš malo smetaš malo te zaobiđu malo te ne zaobiđu nego te očešu i stalno si svestan da si na prometnom putu ništa manje nego pokretna meta koja prosto traži nevolju. da li će te očešati neki šleper ili te potkačiti neka cajka koja gleda u telefon dok vozi, to je najmanje važno.
i tako sam skrenuo na jedan put "da vidim šta ima" i tu imamo anegdotu vrednu bloga:
naime redovno mi se događa na na karti od šume ne vidim kuda ima a kuda nema puta, nekada mi povuče crtu kud ide reka a ne put, nekada je put do reke sa obe strane a obala 2m visoka pa nije baš ni da se može preplivati a kamoli pregaziti biciklom, i slično.
naime redovno mi se događa na na karti od šume ne vidim kuda ima a kuda nema puta, nekada mi povuče crtu kud ide reka a ne put, nekada je put do reke sa obe strane a obala 2m visoka pa nije baš ni da se može preplivati a kamoli pregaziti biciklom, i slično.
pa onda šta ću, zastanem da pitam po onoj narodnoj "kartu čitaj seljaka pitaj".
s tim da su me i seljaci zayebali više puta nego karta, ali šta ćeš, sve ide u rok službe.
ovaj je pak radio kao turistički vodič na solunskom frontu, i krenuo postepeno da objašnjava kako idem glavnim putem do kraja dalekovoda (!) i onda me put vodi desno pa dole pa gore preko nečega (valjda ime potoka ili već...) i onda izlazim na raskrsnicu (tu se već plašim da li ću sve zapamtiti) na kojoj će se odvajati uzani asfaltić između dve ograde, strmo uzbrdo (e to ću vala zapamtiti!) ali da ne idem njim nego da skrenem desno na makadam (ispostaviće se da su to zemljani putevi ulokani od traktora ali obzirom da je suša nisam nigde potonuo u živo blato) koji me vodi na taj put na koji želim, a mogu i onim uzanim asfaltićem (čuj razradu plana!) s tim da se on bezveze popne uzbrdo i onda svakako opet moram nazad jednim drugim makadamom tako da nema potrebe da se džabe mučim.
dakle ni ja ne bih bolje objasnio, svaka čast i skidam kapu.
dobrodušan neki čovek sav onako pun strpljenja i razumevanja, i kada mi je sve objasnio sve je još jednom skraćeno ponovio - dakle eno do gore pa desno pa dole pa gore pa raskrsnica pa na makadam i to ti je to.
bravo care kralju i otadžbino!
Nema komentara:
Objavi komentar