petak, 3. rujna 2021.

utorak bez tora

kako ući u tor koji ne vidiš, a kažu da je u tor ak dakle dan kada se ulazi u tor
subotom i nedeljom se pase pa se ponedeljkom pešači nazad sa planine i svraća se po kafanama i jede se pečenje i zagine se do kasno u noć i onda se tek u utorak stiže negde dole u selo i ulazi se u tor
eto sve naučno objašnjeno

a ja sam sve o ponedeljku napisao u ponedeljak kasno uveče i onda je došao utorak i nisam imao o čemu da pišem
tojest možda sam i mogao onako usput da emitujem uživo jelte

elem plan je ispao ad-hok pa sam posle posla požurio na voz
stoga sam u žurbi propustio da popijem kafu zbog dodatnog ubrzavanja nanočestica u organizmu koje je posledično izostalo
hteo da ponesem neki snickers koji sam jednom kupio u šapcu jer je na kasi bila akcija i sad tako stoji možda mu je i istekao rok

za razliku od prethodnog odlaska vozom u planine kada sam se umalo udavio od kašlja, ovaj put nisam zaboravio vodu a samo zbog te flašice sam uzeo i ranac koji mi je smetao narednih šest sati
pametno
pored sata sam poneo i hrm traku da snimim drugi deo strčavanja asfaltom
poneo sam i dva telefona, lagani mali ajfon jer ga ne osećam u ruci pa mogu s njim da slikam usput, i onu huvej ciglu koja ima monster bateriju koju mogu da rabim tri sledeća dana ako se izgubim pa moram da se javljam gss-u gde se nalazim

odmah u startu sam (kao što mi je sat ujutru i rekao, zbog katastrofalnog spavanja) napravio grešku i pokrenuo ucrtanu rutu u malom telefonu umesto u velikom
pratio sam trek jedva 15 minuta i skontao da će tako stalno uključen da vrlo brzo potroši bateriju
sekund automatizma i nerazmišljanja me je skroz poremetio

onda sam mali tel koji je snimao u aplikaciji suunto (tamo sam imao trek) stavio u ranac da nastavi da snima a velikim sam slikao pejzzzaže jelte
s tim da sam svaki čas morao da vadim i malog da zaustavim snimanje kad zastanem da gledam u mapse ili da jedem kupine

autopauza slabo radi na telefonima tako da je sigurnije ručno pauziranje
sat mi je svo vreme na ruci služio kao sat jer ako nešto mrzim to je kad mi (bez hrm trake) javlja da mi je puls 230
mada bi realno bilo puno komfornije da sam samo stavio traku na grudi, kad mi je već bila u rancu
sve u svemu, napravio sam apsolutno sve greške koje sam imao na raspolaganju

dok sam došao do asfalta već sam bio više nego demotivisan da sa rancem na leđima trčim nizbrdo po asfaltu jer su mi to full zemlja i nebo kombinacije, zna se kako se trči a kako se planinari
pa sam onda naizmenično potrčkavao nizbrdo baš da me ne uhvati mrak, a na zaravnjenjima i uzbrdicama sam lagano šetao i pokušavao da nadoknadim odsustvo na društvenim mrežama, čak sam imao i jedno emitovanje uživo zamisli

i tako sam se nekako zgegeljao u grad a mrak me je ipak uhvatio jer sam zaboravio koliko brzo se dan skraćuje pa je sa 21h preko 20h već počelo da se smračuje oko pola 20, uspeo sam da uhvatim baš baš zalazak sunca na poslednjem većem usponu iznad grada koji je avaj na nekih desetak kilometara away
odatle sam dalje pretežno trčao ali kasno marko u valjevo stiže



Nema komentara:

Objavi komentar