minuli rad

 obzirom da mi je dan ispao polu-ćorak, moram malo da se duševno zakrpim a čega bi se solunac setio nego starih odličja.

šalu na stranu, iskočio mi je Borojin blog koji me u.b.r. (to je skraćeno od uzgred budi rečeno, da ne kažem btw) uopšte ne zanima jer je vodio evidenciju u kolikom vremenom razmaku je neko istrčao stotinu maratona, što samo po sebi ne znači skoro ništa jer na listi vode ljudi koji su u životu jedva nekoliko maratona istrčali a sve ostale su prohodali pa samim tim nisu ostvarili cilj discipline koja se zove trčanje na 42.2km, bljak.

elem u šumi tih poremećenih ličnosti na istom blogu postoji i par normalnih statistika jedna od kojih je rang lista po broju maratona ispod tri sata, gde sam ja u solidnom gornjem delu u državi i to ne po nekakvim kategorijama i trt i mrt nego naravno apsolutno.

koliko vidim izdvojeni su samo oni koji imaju deset "sub 3h maratona" i više i ko zna koliko bi lista bila dugačka da se ubace i one ćorave koke koje su po samo jedno ili dva zrna ubole, a koga i briga za takve sporadične supešnike.
od ovih iza mene vidim možda još par imena koja bi mogla da još koji put istrče ispod 3h ali šta ću, i ja sam svoj prvi <3h istrčao sa 42 godine i ko zna koliko sam desetina maratona morao istrčati ispod 2h50 ili 2h40 da sam se odmah bacio na trčanje umesto što sam silne godine stucao na bicikli peglajući ibarsku magistralu, pffff.

kao što rekoh subota je prošla u rekreativnom uživanju tokom kojeg sam čak na mtb-u ušao na prvu stranu među ove drumaše iliti cestovnjake na jednom od najstrmijih segmenata u okolini, onda mi je sat javio da je na par posto baterije a mrzelo me da telefonom snimam ostatak vožnje pa se sve završilo nekako polovično, što je opet vrlo malo važno.

bitnije je kako će proteći ova nedelja, valjda se nisam juče previše, što bi baba Ljubica rekla, strunio.