nedjelja, 19. rujna 2021.

sjele su u pet do ponoć i prizivale duhove

lepo sam prizivao njive i kad sam juče upao u blato sve mi je bilo jasno.
na karti svi putevi izgledaju lepi i beli, prašnjavi kao bečke šnicle.
to je zato jer su karte uslikane po lepom danu neke lepe godine.
zaboravio sam samo jednu malu sitnicu a to je da je krov tutnjao od kiše od 3 do 6 ujutru!
i vidi čuda makadam nije makadam nego zemljani put, a zemljani put posle kiše postane šta, postane blato.

vožnju od 25km sam snimao satićem, pa sam stisnuo "resume later" i on se vratio u stanje mirovanja, a onda sam upalio telefončić da mi sat ne bi srao kako se nisam dovoljno odmorio, i tako u tajnosti od garmin coacha snimao trčanje.
kad sam upao u blato umesto da stopiram stravu na telefonu ja sam samo pipnuo dugme stop na satu, automatski, tako sam ga samo probudio i on je čekao da mu kažem resume ili save ili štagod, a ja sam gacao kroz blato i gacao i kada sam (opet na satu) hteo da produžim aktivnost skontao sam da nisam stisnuo ništa, telefon je i dalje snimao a sat strpljivo čekao sledeću komandu.

tu sam shvatio da mi je suđeno da snimim sve što i nije bio neki silni problem, štaviše lakše mi je da obračunam koliko sam pretrčao a koliko preplivao ako mi je sve snimljeno umesto ako imam previše pauza.
ništa strašno, nastavio sam da snimam sve do kraja osim čišćenja patika nakon izlaska iz kaljuge, tu je jedan ker strpljivo lajao na mene a ja sam ga ignorisao i strugao grančicom blato dobrih 5-6 minuta.

tako sam obišao još jednu stranu sveta oko obližnje varošice i maltene kompletirao krug, još me je samo čekalo istih 25km biciklom do kuće.
da ni to ne bude rutina pobrinula su se dva debeljka na biciklama, jedan na mtb-u a drugi na trkačkoj ili gravel neki fazon, koji su me prošli dok sam na jednom mostiću nešto slikao, onda ja njih uzbrdo, onda oni mene dok sam na sporednom putu sačekao Lolu (nisu me ni videli), onda smo krenuli sa zaostatkom od par minuta i uhvatili ih na spustu, da stvar bude smešna Lola je bila na nekom ženskom 28'' gradskom biciklu sa sve korpom gepekom i blatobranima.

pokušali su da nas prate pa smo dodali gas i ostavili ih, ispade trening umesto commute povratka sa izlet-trčanja. slatke draži rekreativnog loženja, hehe.
ovaj deblji se bolje držao.





Nema komentara:

Objavi komentar