nakon svih onih vozikanja i poluodmaranja više nisam ni mogao da znam koliko sam odmoran a koliko baš i ne
juče (subota) sam po ko zna koji put krenuo u istu akciju i napokon je ipak izveo do kraja
radi se o tome da treba bilo kojom od bicikli stići do podnožja brda, odnosno do jednog od potplaninskih sela, i da odatle treba napraviti jedan krug
taj krug se lepo vidi na karti, a prilikom ranijih "hajkova" sam skontao kuda tačno prolazi put, i naravno da, obzirom da relativno poznajem tu nazovi visoravan, nisam mogao predugo da čekam dok ne "overim" i taj možda poslednji od važnijih prilazaka planini
ustvari se radi o dva brda koja su maltene spojena, nešto tipa brushalter :-P
da bih dodatno zapaprio sebi čorbu, bespotrebno kao i uvek, potražio sam prečicu do tog sela
treba preći preko nekog potoka, jaruge, kako god nazvati
i onda sam malo tumarao gledajući ta brda od prekoputa, i ne odolevši izazovu sleteo biciklom niz jednu livadetinu kilometar dugačku, i zabio se u taj potok kao pikado strelica
ali avaj, nema šanse
sa druge strane su guste strme šume, potok je presušio ali je par metara dubok taj kanal i sa obe strane relativno strm, u nekoj totalnoj avanturi bez bicikle bih možda i pokušao da se probijem ali vukljati 15 kila težak mtb kroz šipražje nikada nije bila pametna ideja
onda sam malo lutao od te livade levo pa desno, prvo upao u rub tog potoka i naišao na nekoliko predubokih rupa pola metra prečnika, da li su od lisica ili jazavaca nemam pojma a ne moram ni da saznam, rekoh
onda sam povrh nekih kukuruza bočno išao još nekoliko stotina metara strmo gore pa dole da bih shvatio da ni tu nema šanse preći na drugu padinu, i na kraju se kroz šumu nekim skroz trećim putem vratio na greben, te obišao desetak kilometara makadamima da bih stigao gde sam uopšte i krenuo
nakon toga sam imao par sati fore da razmišljam da li je teže sa biciklom 1) ići uzbrdo, nisam imao ni krampone ni sprinterice nego obične gume za asfalt a uz makadam po kojem se valja kamenje veličine pesnice preko sloja sitnijeg kamenja ne bi bilo moguće nikakvim bajkom se popeti, eventualno neki motor za cross ili quad, nemam pojma, ili 2) ići nizbrdo po strmim livadama (i up i down je bliže 15-20% nego prihvatljivih desetak) prepunim trnja i koječega, pa sam osim što mi umalo oči ispadoše od bečenja dodatno premorio i leđa i koješta još jer sam osim guranja morao i da nosim bajk
tačnije tu se ne radi o guranju jer bicikla odeeeee, ako kočiš prednjom kočnicom zadnji deo se propinje i skače po tebi, ako samo pipneš zadnju na tom točku nema nikakve težine i momentalno kreće proklizavanje i jedino što postižem je da ošmirglam zadnju gumu
no sve to se na kraju isplati jer me bicikla doveze tih 15-ak km od grada do podnožja brda, i još važnije vrati me nazad
takvi izleti imaju prednosti i mane ali definitivno pobeđuju varijantu da svakog dana bez bicikle pretrčim i preplaninarim nekih 40-ak km!
pogledi sa vrha su bili fenomenalni, ostalo je da sačekam sledeće jutro da vidim koliko sam umoran, a od svih trka sam u tom času bio odustao
imali smo na raspolaganju u subotu polumaraton i 10km u Kruševcu, i čak sam dan ranije video na trkačkoj berzi dva oglasa za poklanjanje startnog broja no put mi je bio predugačak i neprivlačan
za nedelju smo imali trail sa paprenim startninama tu na Divčibarama na 40km od kuće, 5km 10km i polumaraton u Čačku, i treking ligu na planini 50km udaljenoj ali sa pomalo preranim startom
jutros sam se probudio, za vreme doručka pitao Lolu "a da ipak odemo na Rajac" i za sat i po smo završili na last minute prijavama za treking ligu sa tri raspoložive staze od 17km, 26km, i 34km.
ali to bi već bilo previše za jedan blog, pa ću sačekati sutra da mi se slegnu utisci :-)
Nema komentara:
Objavi komentar