nedjelja, 5. rujna 2021.

letu štrukli

jednom davno sam mislio da su štrukli ustvari štrudle kako ih izgovaraju po zagorski
i moram priznati da mi nije bilo nikakvo otkrovenje kada sam saznao da niđe veze, pre sam bio razočaran nego prosvetljen
isto tako nisam ništa ni razočaran ni iznenađen podatkom da mi svaki drugi dan prođe bez bloga, ali šta ćeš, umore me druge stvari
a približava se i jedan neslavan jubilej, nekad veliki pa zatim bivši pa potom opet lično aktueliziran jelte više o tome narednih dana

elem danas sam uspeo da u nekakvoj vikend nadoknadi odrobijam još jedno čudo od treninga koji bi mogao da se zavede kao frtalj-epski
daleko je od poluepskog naravno
svakako
ne bih lagao na ovako ozbiljnom mestu

elem pravi se jedan put, paralelno sa onim za kopaonik radi se i ovaj za divčibare
sa one tamo strane oklen belograđani dolaze
pre par meseci sam strčao naokolo kroz kamenjare dok je Lola tuda spustila auto koji sam od prašine jedva prepoznao
rekoh mora da je gotov put do sad
ili makar napola
kur moj napola
doduše jeste gornja polovina gotova ali donja nije ni nafrtalj a kamoli napola
bilo je i jedno zagušenje
fali cela traka
stoje ozgo stoje ozdo ja se provučem bajkom
isti što su me obišli u podnožju opet me obilaze 4-5km kasnije
funny bunny
i tak, pet sati vožnje, nit tempić nit dužina, predugo za izletić preslabo za treningić
stara priča 


gledam u fotose pa mi nisu legli od juče, te stavljam od prekjuče
žulja ovaj ćošak od jezika, ne znam kako to nisam odsekao ranije
zašto naprave najveći šav tamo gde treba da ga nema?
kao zrno pasulja da nosim u patici, pa puta 4 jer svaka patika ima ova dva ćoška
nakon skoro 700km sam se setio, bolje ikad nego nikad što je naravno netačno, bolje ranije i na vreme, nego da se tešiš kad je već prekasno
tešenje te uljuljkuje u osećaju da nisi previše propustio ili da nisi napravio preveliki propust
ne valja to

Nema komentara:

Objavi komentar