ponedjeljak, 13. rujna 2021.

da ne poveruješ da kroz planine nisu ravne ceste

sve iznenađenje do iznenađenja.
isplanirao sam Route na mapsima i malo kao proveravao da se baš ne prevarim.

skrolao sam i kotrljao kilometar po kilometar da se uverim 100% da me nigde neće sat. prikaz navući kroz neke livade ili ivicom kukuruza jer ipak nisam planirao adventure event nego najobičnije trčanje "na siguricu"(*)
i bio sam siguran da cela putanja vodi normalnim putevima ili puteljcima koji se onako na karti bele (belasaju) pa nije toliko ni važno da li su asfalt ili tucanik.
ono što se na karti baš ne vidi su nagibi ali gde ima kuća tu ima i automobila pa ne može nigde biti baš 40% uspon.
valjda.

* radilo se naime od tome da sam trebao da dođem od točke a do točke b i nisam imao opciju Hej nešto sam zeznuo ovde nema puta idem da se vratim nazad, danas neeeeema nazad!
(tojest juče)

mrzelo me da nosim traku za puls jer sam trebao da ostanem barem dva i po sata na vrućini, ako je stegnem onda mi pomalo smeta a ako je ostavim labavu onda mi napravi ojed na grudima tako da sam prepustio satu da otkucaje meri sa ručnog zgloba i za divno čudo skoro da uopšte nije grešio, a već sam mu unapred bio oprostio.

naravno da sam morao da nosim sat jer sam zbog navigacije svakako dobrim delom puta držao uključen telefon i samo bi mi još falilo da non stop prepipavam iz jedne u drugu app.
prvo iznenađenje je bilo što me je predobro krenulo, nigde nisam promašio ni metar, svaku raskrsnicu sam napipao iz prve a iako je bio jako uzan put, sve je bio asfalt!

sunac ti žarki ko bi rekao da se umesto 45km može preći samo 25km od Kosjerića do Užica.
kvačica je bila negde u drugom poluvremenu, profil više manje izgleda kao da spustiš brushalter na zemlju, "up&down & up&down" jelte.
usput sam imao jabuka šljiva i paradajza, na mestima česmu, dakle dovoljno okrepica.


tu je došlo iznenađenje unutar iznenađenja, u prevodu GLE IPAK NIJE SVE ASFALT.
obzirom da nisam išao trkačkom biciklom bilo mi je svejedno, jedino što sam kasnije morao u Lidl prašnjavih patika jer nisam poneo reze.
unutar ta dva km makadama jedan prolazak kroz šumu gde bih se baš nasukao da sam recimo krenuo autom, sledi ANEGDOTA.

dva klinca izašla iz auta i češkaju se po glavi.
neko im je dao golfa jedinicu onog starog, krenuli su uz strm krupan makadam i stali, poturili po kamen pod svaki od 4 točka i čekaju pomoć prijatelja, a možda i batine roditelja.
nejverov. su ostali bez benzina što se uglavnom dogodi na usponu, e sad trebalo je otpustiti kočnicu i vratiti se u leru 500m unazad na ravnicu, okrenuti auto i usterati u rikverc jer je najbliža benzinska svakako predaleko a kod ćaće u garaži garant stoji kanta puna benzina izBosne onog od evra i malko.

nakon toga sam shvatio da brushalter ima i jedan dodatak koji mi je došao glave jer sam se doslovno jedva popeo, ko bi rekao da postoji staza sa dve i po sise.
na kraju sam umesto 24-25km zaustavio sat na 22km negde oko pola spusta jer me je vodilo tako strmim ulicama da mi je bilo teško da istovremeno gledam u mapse i pretrčavam bezbedno, te sam završetak lavirinta prošao brzinom pri kojoj mogu nešto i da primetim oko sebe, prvi put sam u Užice došao sa ove strane.

Nema komentara:

Objavi komentar