glupi avgust

glup i avgust, bolje je reći.

- što si buraz tako glup?

- evo, nisam pametan...

kakav sam prorok bio kada sam započeo ovaj blog pa ga napustio na pola puta!

sledeće čega se sećam je da kompjuter neće da se upali, pa pokušavaj na sto načina, i na kraju neki restore neka čuda, skratio mi se život za 4 sata koliko mi je potrebno za maraton, nadam se.

najveća mi je frka bila za fajl 2022_trening u excelu, jer izgleda da nigde nisam imao back-up, ili barem nisam u toj panici uspeo da ga nađem.

nekako sam se iskobeljao iz svega i sada mahnito kopiram i bekapujem sve što mi dođe pod ruku, ovo mi se može računati kao veći stres od svakog treninga, a danas sam ionako odmarao.

no sutra ću biti sav iscrpljen i slomljen, od ovog užasa.

dakle treba nabaviti novi komp pod hitno, ili neki bolji laptop, dođe mu na isto valjda.

kakva zaprška na šlagu na torti na višnji

nekad se svašta dogodi neplanirano, spontano, nekad dobro nekad loše

ovaj put dobro

nije bilo posla i kao dobio sam slobodan dan

malo nešto po kući završavao sitno, pa rekoh ajd na trčanje

da sam išao na ono uobičajeno trčanje pre posla, otkilavio bih ga maksimalno jer sam bio nekako ukočen i krut

no za tih par sati bonusa, i pola užine dodatka, odjednom mi se učinilo da sam živnuo

hmm, zašto ne bih kao u stara dobra vremena otišao na neki Trening...

savršen Half je kada odem biciklom 5km od grada i onda trčim preko dva veća i par manjih kupsera do tog sela Pričević poznatom po kafanama i pečenju, no ja dođem do ispred sela i propustim pečenje, eventualno zastanem na benzinskoj da pijem vode
to mi je tačno na okretu, na 10.55km od mosta gde vežem bicikl pony (što ga Milijana gony)

no sada je pretila neka kiša pa sam ostavio poniku par km bliže gradu, i samim tim ostao bez vode na okretu

imao sam i opciju da skrenem na sporedni put na kojem postoji izvor no taj put je razrovan a nisam imao ideju da se lomatam nego da otrčim nešto najbliže moguće regularnom polumaratonu

po blago valovitom terenu doduše

nisam imao nikakvu ideju šta bi ispalo, nekako mi se podrazumevalo da bih završio to negde između 1h50 i 1h55, tačnije bio bih zadovoljan bilo kakvim tempom jer odavno nisam trčao ništa duže, dakle samo da otrčim ravnomerno i biću zadovoljan

no ispalo je i ne tako sporo, završio sam za 1h45 odnosno 4'58''/km, pa fino

nosio sam one asics ds trainer patike, relativno su nove i malo ravnije (prsti-peta)

više su namenjene za tip maratonca kakav sam nekad bio (64kg) nego sada (69kg) a u težini je i deo razlike u dužini koraka, nekada sam tempo trčao koracima od 126cm a sada...
21,130m treba podeliti sa 105 minuta i dobije se 201 metar po minutu, a garmin kaže da sam trčao 175 koraka/min dakle 201/175 = 115cm, opa, pa ni to nije tako loše

na brdskim trčkaranjima mi izađe prosek oko metra, pa sam valjda underpredvideo ovu cestovnu vrednost

9. oktobra je državno u maratonu, što znači još jedan obavezan (svež) lekarski i besplatnu startninu, pa kako odoleti takvom izazovu

to je još mesec i deset dana, ako nastavim sa sporadičnim treninzima možda i skinem kilo-dva?
može li bolje od onog ranjenog beogradskog 3h58?

šći ći i

iako su ove slike sve naizgled iste, juče smo bili u skroz drugim brdima.

tojest obzirom da prelaze 1000m može se reći i da smo bili pod planinama, jer smo se najviše zadržali oko 700m nadmorske.

sve je bilo tik-tak bum-tras, ajmo negde, a gde, pa gde, pa nađi gde, ahaaa evo.

posle sam shvatio da sam mogao i nešto bolje da smislim ali daj šta daš.

tačnije, bolje bi bilo da je start i cilj bio na višoj nadmorskoj a ne na 350, jer bi tako izbegli sparinu uz potoke i kotlinu, ali ovako je sve bilo dosta brže i jednostavnije.

sve u svemu 23km sa prosekom 5.0 i 600m uspona, lagani trail.

da ne poveruješ jutros sam uspeo da pretrčim 7km i malko, mislio sam da će mi noge biti jugodrvo ugodrvo godrvo odrvo drvo rvo vo o, ali nisu bile, bile su samo drvce rvce vce ce e.

poželjan i neki popodnevni dodatkić, reda radi.

ide kraj meseca pa da ovaj rekord bude što žešći ešći šći ći i.

odustajanje

vikend odustajanja :-)
prvo nisam hteo juče na treking ligu nego sam otišao na treking bajkovanje u sopstvenoj režiji, a po svoj prilici mi se ni današnji plan neće svideti iz nekih skroz trećih razloga.

naime analizom prethodnog vikenda sam došao do zaključka da je družina koja ide na grupne vožnje previše spora i onda mi to baš i ne predstavlja neko zadovoljstvo.

nije da bih se trkao na treningu, ali baš da stajem gde god vidim šljivu ili kupine pored puta, pa baš i ne.

na hajku možda ali na bicikli ne volim takve izlete.

plus su zacrtali malo dužu valovitu vožnju od 120+ km što mi sve upućuje da bi grupi za to trebalo preko 6 sati pedaliranja, a ako su prošle nedelje na 80km imali 1h15' stajanja, danas bi to dakle izašlo na osam sati.

hmm.

tako da ništa.

opet je nekakav praznik (crkveni) pa ne može da se kosi trava ni da se pale drugi alati, tako da mi neki duži izlet ne gine, e sad čime i kako, bumo vidli.

juče su pogledi bili lep i najs, A EVO I KAKVI! (RADI CAPS LOCK, IZ PRVE!)

Kelenken

današnji wiki email počinje tekstom o ptici Keleken koja je živela pre 15 miliona godina, bila visoka tri metra a glava joj je po veličini bila kao konjska. 

imala je neka ukrasna krila i lovila tako što je trčala za plenom, kao u onim naučnofantastičnim filmovima.

svidža mi se što nisam živeo u to vreme, ideja da mi se približava ptica konjske glave teža od 100kg brzinom od stotinak na sat, nije to kao kada ti nailazi voz klimavom prugom gde je ograničenje 29 km/h.

izgleda da mi neka visoka sila pokušava šapnuti da je došao dan da opet malo potrčim.

da sam se odlučio za treking ligu u Čortanovcima, sada bih već bio u autu tu negde 20-ak km od kuće na uključenju na autoput, ali očigledno nisam.

a ne znam ni zašto nisam.

kao da bih kod kuće smislio nešto mnogo zanimljivije?
a možda i budem, ko zna, dan je tek počeo.

juče sam svašta poslovao pa posle toga otišao na hajk tu po okolnim bregama tako da može da se smatra danom odmora.

pred kraj sam strčao jedan km kroz šumu jer je počinjala kiša pa sam tako neplanirano stigao do cijelih 227km u avgustu i januarski MB (month's best) od 235km je sve bliži silasku s trona.

za sutra imam dogovorenu neku akciju ali za to ne moram da budem naročito odmoran tako da su mi danas odrešene ruke. 

bajk, bajk 'n' hajk, hajk 'n' đog, bajk 'n' ran, ran bejbi ran, bu kaj bu.

ps

ima li iko ideju iz kojeg je razloga guglovo vozilo sa kamerom na krovu kružilo kroz nuklearku Zaporožje i prošlo svakim asfaltiranim metrom?

čvorak i ćorak

to smo ja i moj trening, mislim ovih dvojica u naslovu

a kaj znam, oćeš nećeš oćeš nećeš

nisam ni odmoran više

ali sam imao malo više vremena, pa rekoh ajd neki izletić

odem biciklom 24km do pod brdo, i onda nisam išao mnogo u vis kao obično, nego sam se zadržao tu odmah na prvom frontu brdašaca, oko kojih ovi glavni putevi zaobiđu

a oduvek sam merkao tu šumu na vrhu, četinarsku

pa eto, merkao i izmerkao

zadržao se skoro dva sata (u pokretu, tri ukupno sa slikanjima etc)
dođem podno brda kad ono cvrc nemam signal

ni onaj običan za sms a kamoli za internet tojest mapse

tu shvatim da ipak mobitel od 150€ nije isto što i onaj od 1400€
jeste to megapikseli memorije gigabajti, ali kad dođe do antene ili nekakvijeh čipeva, ne vredi, negde mora da se oseti razlika

između ostalog

a podbio se pod brdo i ne vidim tačno gde sam

pa pomalo napamet

pa promašim pa obiđem u krug pa se vrati skroz sa druge strane

nema veze, nisam žurio rekoh, mada su mi živci onako krckali od nervoze

više manje sam zadovoljan, zapamtio sam kuda može kuda ne može, gde je put gde se preskače i provlači, no naravno dok sledeći put (ako ikada) tuda krenem, sve ću zaboraviti

tja

opet dan odmora koji me je više umorio nego odmorio

imam poziv za neku trkicu za vikend, a imam i za grupni trening

tom anegdotom ću da završim blog

dobijam poruku sadržaja "da li bi Vaša malenkost želela da nam se pridruži na vožnji do ... preko ..." i umrem od smeha.

dečko je očito hteo da se našali i istovremeno bude ljubazan, fin, pa je napravio lapsus misleći da ako je skromno za sebe reći "moja malenkost", da to isto važi i za druge

haoščić

lidl dan

po grafikonu izgleda da sam tokom jučerašnjeg džog/hajka uspešačio uzbrdo nekih 1.7km, što od ukupno snimljenih 10 znači da sam pretrčao 8.3km.

tu još treba dodati kilometar i po uspona koji nakon toga nisam ni snimao jer je bio lagana šetnja, pa mogu upisati suma sumarum 3km šetnje, a nakon tog uspona sam snimio poslednje strčavanje u grad od 2.1km.

dakle pretrčao sam 10.4km, i upisujem u excel 3km pjehe.

svaki put sam imao neki manjak ili višak pa ću opet ukucati samo 10, i ostaviti rezervu za neko sledeće trčanje kojem zafale dve-tri ulice.

počinjem da razumem one koji svako trčanje završe kruženjem oko zgrade da bi dopunili do okrugle (kilo)metraže.

manje bih vremena proveo na tom trčaćem dodatku od dva minuta nego u ovom računanju.

danas je četvrtak, dan za lidl i novo pušenje jer kad god odemo rano da bi stigli na posao, po pravilu od cele ponude iz letka stignu da izlože samo kobasice i keksove, dok alat i ostale zanimljivosti stignu tek za dan-dva ili nikad.

mislim da ću prvi put isprobati onu spravu za sečenje hleba, nadam se da me neće ubiti pa da mi sledeći blog bude iz Hitne.

za promenu od ponedeljka i utorka od 19-ak stupnjeva kada sam dvaput prehladio stomak jer mi je po kušici svaki put vetar pretvorio dres u hladne obloge, juče je bilo +24 i samo malo rosulje pa nisam imao taj problem iako sam bio jednako mokar.

umesto hladno mokar bio sam mlako mokar, ako se tako može reći.

a mrzelo me da skidam dres jer je to najbolje rešenje uvek, površina gole kože se ohladi i kišica počne da ti prija, i puno je prijatnije, da ne kažem toplije, kada trčiš go(l) nego u mokrom dresu.

srida sride

nije baš srida (sredina) nego je popodne, ali je zato srida (sreda), pa kad bi me pitali da li je baš srida, rekao bih i je i nije.

jutros mi se nije trčalo i sad mogu opet da razmišljam o onim starim temama koje su me davno mučile*

naime juče sam nakon onih jutarnjih 8km prešao još 17, s tim da sam od toga nešto malo uzpešačio gde je bilo baš strmo, da se ne preznojim jer je vlaga bila enormna pa je čak i peške bio osećaj prokuvavanja.

tako ispade da sam pretrčao 8+16 što mi je bezmalo season's longest, ako ne računam beogradski maraton koji sam ionako istrčao slučajno.

idemo sad to zavesti u excel pa se vratiti sa podacima...

a

(ovo sam proveravao da li radi caps lock pa slučajno stisnuo jedno nedužno "a")

a inače ne radi caps lock.

a ne udara mi se po tastaturi.

ne znam da li da probam da je otvorim i očistim, nisam siguran da wede to rešava.

elem izgleda da mi avgust može biti naj mesec po kilometraži, jer mu konkurira jedino januar sa svojih (za januar bednih) 235, a evo u avgustu sam već stigao do 216.

i obzirom da sam se jutros samo malo provozao po gradu pre posla, popodne mora pasti još neko trčkaranje, i već ćemo i ovu malu razliku prepoloviti.

eto koliko znači nekoliko dana kiše!

i dobro ona svakojutarnja kratka trčanja.

nekad se govorilo zrno po zrno - pogača, kamen po kamen - palača,

što sam ja prepravio u - zrno po zrno - zrnevlje,  kamen po kamen - kamenjar.

dinar po dinar - sitnina.

spor sam i pomalo debel, taman onako po ukusu mamica i taštica, a to nije maratonska građa.

baš bih mogao u neku školu trčanja, da se družim sa braćom po trbuhu.

negde neki bager nešto opasno zaronjava, ili je bio mali zemljotrijes, evo u 14:12, čitajte vesti večeras.

a jučerašnja jutarnja aktivnost mi je nacrtala nešto zbog čega će mi blokirati stranicu!
samo da znate, ovo je preko kilometar dugačko :-D

a patike kao moje su se rasprodale, nekoliko dana nakon što sam uzeo jedan od preostala dva poslednja para broj 45, i razmišljao da li da naručim i ovaj poslednji, neko me je ipak preduhitrio. možda je ovako i bolje.

* to ću ipak sutra jer vidim da sam sada ladno zaboravio

kao da ga nije ni bilo

gledam ovu brojku od 3070 blogova na ovoj stranici i sećam se kad sam pre 70-ak dana odbrojavao do 3000, a i to je verovatno oko 4000 jer pojedine godine fale.
tada sam pisao na wordpress sajtu ali nisam prebacio tekstove.
no to nije sada bitno, kao ni sve što se događalo pre 2010. jer i dotle imam bar 1000 nastupa na starom blog.hr gde smo svi i počeli.

bitno je ono što nas sve ponekad pomuči, jer svi znamo da sve ima kraj ali ne znamo kada će doći.
da li ću stići do 5000, 10000, jednog dana će bez obzira na blogove koji ovde fale sve stati na poslednjem broju i odatle više neće biti napretka, da ne kažem povratka.
treba otvoriti kladionicu.
nakon jutarnjih skromnih 8km otrčanih lagano do neke kolonije mačića na periferiji, i svraćanja u Poštu (Lola, ne ja u mokroj opremi) sam okačio stvari da se suše pa nakon malo posla koristim pauzu za marendu.

danas neće biti neke preterane Dužine nego sam podelio ambicije na dva poluvremena, očigledno.
setih se da razvrstam mejlove pa sam našao jedan u kojem sam sebi poslao link na Melezov blog, napisan na "srpsku novu godinu" 14.01. pre mnogo godina, tačnije 2007.
krajem te godine sam se povredio, istegao zadnju ložu, pejsovao zagreb 2h59', povređen otrčao i Podgoricu 2h51' kroz baruštine nakon provale oblaka i sa trčanjem unatraške po 50m na svakih par kilometara, da me neprijatnost u kuku malo popusti.
a kako je izgledalo dok sam još bio u špicu špiceva forme, počujmo Meleza koji više nije među nama:

"Istrčali smo i peto kolo. Vrijeme je bilo oblačno, temperatura oko 10 C, dosta vlage, ne baš idealno za trčanje. Ipak, na startu respektabilnih 51 trkača od toga 10 žena i, čini mi se, 6 debitanata. Utrka je po prvi put imala i međunarodni karakter, zahvaljujući simpatičnom bračnom paru Antić iz Valjeva. Dobro, nisu oni baš potegnuli 700 km samo radi ove utrke, inače su na pripremama u Istri, pa su navratili.
Izostanak Zorana Žilića najbolje je iskoristio Nikola Kereković, zabilježivši prvu ovosezonsku pobjedu rezultatom 22:16. Drugi je bio već spomenuti Saša Antić, koji bi sa svoje 44 godine i ostvarenim rezultatom od 22:53 igrao zapaženu ulogu u borbi za prvo mjesto, kad bi nastupao stalno. Nemam doma alatke za obradu rezultata, pa ćete morati pričekati do sutra, ali ovako, odoka, čini mi se da taj rezultat vrijedi oko 85 bodova. Treći je ovaj put bio Tomislav Senčić sa 22:58"

odlično se sećam Senčića, simpatičnog i nenormalno mišićavog veslača sa nekim atomskim VO2max, kojeg sam "držao" dahtajući na škrge skoro celih 6km da bih mu nekako lupio kontru i isfiniširao ga u zadnjih 500m blagog uspona. 

pakao od trke!

a sad moram ga prestanem da uživam u staroj slavi i progutam još jednu vremensku knedlu, pardon, prognozu.

jutros u 05:16 smo iz lava prešli u devicu, moram guglat kako se trči kao devica, mada ni do juče nisam baš nešto trčao kao lav, pa ne moram valjda ni ovo.

dužina

hahaha

to što malo više trčim ne znači da sam brži

ni jači

znači da se zagovnalo vreme pa umesto da malo otrčim ujutru i provozam se popodne, ja sam ostavio sve za popodne

tojest za trčanje

tako sam juče (nedelja) i danas (pon.) napravio dve poluDužine jer sve treba gledati u kontekstu

ako svakog dana trčiš po 6-7km, onda ti je 15km dužina

prvo sam u nedelju otrčao i odhajkovao neki krug po brdima, s tim da sam imao oko 2/3 trčanja i ostalo hajk

nadao se naći neku pečurku posle kiše ali mućak

taj odnos je bio otprilike 13+5.5km
a danas sam imao bolji odnos s trčanjem, manje smo se nepodnosili, pa sam isto tako napravio brdski krug, više brege nego brda, a izgleda da mi je odnos ispao 16+2km, dakle uglavnom trčanje i samo hajk gde je baš okomit asfalt i klizavo kamenje

nije bilo toplo ali je vlaga bila enormna, i bez kiše sam bio sav mokar a tek kad je kiša krenula e tek onda sam bio mokar

ustvari da probam caps lock e tek je

ne radi

RADI KAD GA UDARIM PESNICOM, OVA TASTATURA ĆE USKORO ĆA

eto

rekordna nedelja, sabiraću tek u utorak posle posla

neđelja stiže, smokvo moja

barem su smokve sto dinara, kad su već maline bile 700 dinara.

mislim 700 je bila zvanična cena ali ih nije bilo na pijacama, ako ne računamo one bakice koje u nekakve plastične posudice (u kojima su pre mesec dana kupile čvarke) naberu iz zapuštenog malinjaka po 200-300 grama nekih maketica malina veličine 60% maline.

šta znam lepe su mi smokve kao i maline, ne znam ni kako to da se uporedi.

kao u spomenaru kada te pitaju koje voće najviše voliš.

ima jedna sorta krušaka koje baš volim ali ne znam kako se zovu.

od jabuka volim one zlatno žute delišes, dakle ne one velike svetlo žute nego one sitnije koje naizgled deluju prezrele ali nisu, dobar odnos slatkog i samo trunka kiselog, a i to slatko je drukčije od slatkog ostalih jabuka.

dinje sam nekad voleo dok je bilo onih narandžastih rebrastih, ovo dana više nisu dinje uopšte.

šljive sam samo jednom u životu jeo baš dobre i tada su rekli da je to čačanka, kompot mi je dobar od svake sorte ali ovako sirovo mi nisu nešto omiljeno.

višnje i trešnje generalno ne volim, retko naberem pored puta onako kad naiđem, najradije one krupne tamno crvene trešnje.

kupine volim i divlje i domaće, znam da neki vole samo jedne ili druge.

jagode trt mrt sada je to sve nešto iz plastenika, džinovsko i napumpano vodom, a na one šumske se relativno retko naiđe, letos sam se u dva navrata baš najeo, jednom kad sam biciklom silazio sa divčibara i jednom kada sam se vraćao sa drine preko debelog brda.

iz čega se vidi kakvi su to "treninzi" bili haha.

i tako smo se vratili na ono zbog čega ovaj blog i postoji.

nekad su bile trke a sad su izleti, šta ti je život.

juče sam upisao čitavih 8km ujutru misleći da ću popodne dodati još bogzna koliko ali sam nakon trčanja uzeo nešto da radim, da pravim neke kanale za odvod vode u dvorištu, pa sam tu sa hiltovkom i brusilicom za beton ostao poduže, plus na kraju sve oprao onim peračem pod pritiskom, i sad dvorištance blista kao novo.

ovo najmanje od tri.

da sam bio pametan pa da operem i neki od mtb-ova ali leto prođe ja se ne odmorih pa sam to ostavio za neki sledeći dan.

potop stiže, Dunjo moja

imam par tih hintova u vezi naslova.

prvo, ne misli se jesen dolazi, nego jesen evo dođe, 

u tom smislu glasi i naslov jesen stiže dunjo moja.

drugo, nije pitanje kuda idu divlje svinje?,

nego je rečima opisan gpx track.

- kuda idemo? 

- kuda idu divlje svinje.

što naravno sve znaju intelektualno osviješteni, 

ali za slučaj da neko nije razmišljao, da ga prosvijetlim.

trenutno grmi kao ludo, a sto metara dalje radnici na građevini,

stoje pored onih armatura koje sve izgledaju kao gromobrani.

moglo bi mi kojeg nabačit ovde na terasu, da ga pitam nešto oko betoniranja.

psi su se posakrivali po garažama i šupama, barem neće lajati.

mada ovo grmi jače nego što bi oni lajali tako da komšiluk i nije na nekom dobitku.

nego nisam pisao o bicikli ništa.

obuzelo me trčanje i ove silne dužine, te 9km te 7km, da te bog sačuva.

prvo sam u četvrtak hteo negde visoko da se popnem jer je gore hladnije.

dobro dok gore dođeš preznojiš se i otkuvaš se i prepečeš se ali ajd.

i kao ajmo da skoknemo do lidla i ostanemo sat vremena i opadne mi volja i odem samo do pola brda ako i toliko, još jedan rikaverić rajdić.

slično i juče (petak), s jedne strane mi se čini da je nebo stabilno, s druge strane javljaju o oborenom drveću diljem evrope, na satelitu (radar) vidim da je stiglo do banje luke što bi rekla tončica šeljuska, pa ti budi pametan.

delovalo mi da bih crko od vrućine u bici opremi pa sam opet otišao u šorcu za trčanje onom iz lidla od 6€, i u pamučnoj majici utrka grada čakovca 1.6.2011.

opet u šumi čuo kuče ali 50km daleko od onog pre neki dan, stavio ga u majicu, pa nas uhvatila kiša pa sam stigao kao da sam se valjao po blatu jer sam se i otpozadi isprskao kroz grad i bare.

ali eto, BAREM JE BILO KIŠE KAO PO NAJAVI (RADI CAPS LOCK!!!!)

narednih dosta dana bogme neće biti prijatno na bicikli tako da mi trčkaranje ne gine.

e sad zašto sam trčao svakog jutra prethodnih 10 radnih dana i vozikao se nakon užine umesto da popodne odem na neku "prâvu" vožnju, evo ne znam.

valjda sam mislio (!) da ću i popodne imati volje, ali mućak.

doduše bilo mi je lepo i na tim jutarnjim trčanjima, ne mogu reći.

biće još dana za biciklu.

sudeći po memorizima koje mi fejs nudi,

izgleda da je ovaj datum nešto posebno ljut na mene
2yrs ago

šišmiš i opanci

jel bio šišmiš već, možda? 

iz studija mi pokazuju da nije.

stare noosa ff su mi stigle do 1054km.
one bi mogle biti šišmiš iz naslova.

rekoh da malo promenim,

da odmorim one nb evoz,
pa mi one bile nadohvat ruke.

kao ono kad izvedeš dražena na minut da se malo odmori,

u međuvremenu primiš tri trojke pa ga bržebolje vratiš na parket.

e i čitao sam nešto.

onomad davno.

kaže da su u proseku brži oni koji na trci imaju nešto crveno.

od onih što nose plavo i rozo.

kao neka studija bila.

koju je sponzorisao proizvođač crvene opreme naravno.

ali ajd, nema veze.

i tako ja crne gaće crna majica crni kačket i crvene patike.

i sive čarape iz lidla.

znam da su parkside kao i sav alat jer su iz dela gde su alati, 

ali ih iz nekog razloga zovem "one wurth čarape".

obzirom da smo žurili, nekako sam odmah od kuće poleteo.

i leteo i leteo.

sve oko pet minuta po kilometru.

obzirom da lagano trčim po 5'50'' onda je 5' = letenje.

jelte.

nepunih sedam km veselja i sreće.

kad bih ovako mogao polumaraton, gde bi mi bio kraj...

šporet i opanci

naslov baš odgovara jutrošnjem trčanju jer sam se već ujutru vratio po žarećem suncu i na +26.

kažu biće +37 danas, ako mi propadne neka dobra vožnja makar ću otići na neki rikaverić rajdić.

kao i juče.

imao sam plan da u nekom selu vežem biciklu i pomalo i potrčim no samo sam ubacio jedan hajk i vratio se kući.

usput pronašao neko kučence pa ga preneo bliže gradu da ne bude na putu, a imamo taj parkić na ulasku u grad od bosanske strane koji nije skroz do ulice a ima i česmu i kad god ga sledećih dana nađemo dovoljno je da imamo samo hranu, voda je već tu.

jutros nisam baš ni morao da trčim ali sam pošto poto hteo da nadoknadim onaj višak (?) metara i uspeo sam, s tim da mi je pomalo čudan osećaj.

A EVO I ZAŠTO (RADI CAPS LOCK!)

naime kao što je poznato iz prethodnih epizoda, imao sam dva trčanja sa 300m viška preko okruglo kilometara, i nisam znao šta da radim sa tih "koma šest".

čak sam i juče na onom brdu imao 160m viška.

i tako sam jutros pretrčao 9.37km i upisao deset u excela.

e sad, da sam tri puta pretrčao 200m manje od 10 i tri puta upisao 10, to bi mi bilo okej.

jer sam imao zalihu tj višak.

a ovo me već pola dana nervira jer kao matematičar znam da 9.37 može da se zaokruži na 9 i samo na 9, nikako na 10, i osećaj mi je kao da sam nešto ukrao.

a nisam majke mi.

valjda ću što pre to zaboraviti, da bih ipak mirno zaspao večeras.

brzina inače nikakva, dobro je da sam posle onog lomatanja juče uopšte mogao da trčim.

eto.

štikle i opanci

jednom sam imao pakleni plan da uličnu trku u Brčkom odnosno piši kao što govoriš uBrčkom otrčim u opancima, samo nisam našao odgovarajuće.

tačnije zadovoljio bih se bilo kakvim opancima dobre veličine u koje mogu da stavim uloške iz patika za trčanje no nije mi se dalo da pronađem.

tada sam bio u formi za nekih 37 minuta cener a tipovao sam da bih onako na prednjem delu stopala uspeo da docupkam tih 10km ispod 40 minuta što bi mi svakako bio manji prioritet od dobre zabave.

mogu ti i sledeće godine naravno, nikad nije kasno, samo što bi limit dobre zabave bio sat vremena :-D

elem ovako je bilo.

postao sam kralj.

hteo sam da odem biciklom izvan grada i otrčim neki krug u prirodi u onim novim inov patikama, i skontao sam da bi (zbog bicikle) bez trčanja od kuće taj krug bio nekih 8-9km, dakle unutar sat vremena koliko sam imao fore.

skoro odmah sa starta sam imao veliki uspon, jedan od najtežih ovde u okolini, na 1.66km se popne 188 metara s tim da na mestima zaravni a na mestima bogme ozbiljno "zakuca".

posebno je teško na par mesta gde put ide po stenama tojest nekakvoj džinovskoj kaldrmi jer je voda oprala sitnije kamenje pa uopšte nije lako ako nisi u formi i 100% odmoran.

rekoh da se popnem onako lagano, sa samo jednim ciljem, da vidimo da li radi caps lock, DA SVE OTRČIM (RADI CAPS LOCK!).

jer nekad davno mi je to bio obavezan deo treninga, dakle da se nigde ne hoda, ali nigde.

skrati korak i na 5cm ako treba ali trči.

e to sam i jutros postavio za zadatak.

i tako polako mravljim koracima puć puć nekako izađem do vrha, rekoh baš me zanima koliko sam sporiji od rekorda segmenta.

onda sam otrčkarao do jednog vidikovca, gore se malo istegao, nisam imao čime da slikam jer sam poneo samo sat.

i razmišljajući tačno kuda da zatvorim krug, rekoh A ŠTO SE JA NE BIH VRATIO ISTIM PUTEM, ako mi je već do gore trebalo 4km.

a to zato jer postoji i segment nizbrdo na istom delu od-do, ko ga je drugi napravio nego ja heh heh.

i tuc muc pomalo bez treninga nekako se smorogah dole, čak sam i zasprintao na onim ravnim delovima da dobijem svaku sekundu.

kad sam došao kući, imao sam dva "rezultata".

uzbrdo sam išao minut sporije od rekorda, odnosno brzinom 7'46''/km u odnosu na rekord koji je 7'10''/km, što uzevši u obzir oprezan pristup i akumulirani umor te teške noge, nije ni neka nedostižna razlika.

no zato sam nizbrdo razvalio, pa sam sa 4'14''/km ostavio bivšeg prvaka sa 4'45''/km, slična razlika kao i on mene uzbrdo :-)

šampite i opanci

opet 11.3 km jutros, da ne poveruješ.

sad ne znam da li naredna dva dana da trčim po broj,7 km ili da otrčim nešto,4km tipa 10.4 pa upišem 11, i prebijem ove viškove.

hmm, hmmmić.

i dalje forsiram one NB evoz patike 

(otvaram excel...) 

ŠOK!
nisam upisao ni subotu ni nedelju, u ž a ssss !!!!!!

ŠOKČINA.

GLE RADI CAPS LOCK, i to bez čekića, 

samo tako na običan dodir, 

auuuuu, ovde ima i duhova!?

sad moram da čitam blogove od subote i nedelje da vidim gde sam išao i šta sam radio.

elem NB su stigle do 350km i prosto da se začudiš kako je nešto što si "juče" kupio već skrkalo trećinu života, ali zašto bi samo naš život leteo brzo, nek leti i njihov, nek i patikama crkne krava :-D

pošto sam u subotu potrčkavao i imao dan viška (trčanja) tako sam sad nakon 12 radnih dana stigao do 130km umesto do planiranih 120 što i nije neka brojka ali je opet bolje nego ništa. 

ako se setim da sam u junu i julu imao 138 + 117km, onda je ovih 130 u pola avgusta zaista dostignuće:

naime pre dva sata smo ušli u drugu polovinu avgusta, 

16-og u podne nam je ostalo još tačno 15.5 dana 

koliko je upravo i prošlo, 

jer bi šesnaesti u podne trebao da se zove petnaesti i po(l).

još malo kraj posla pa na vožnjaus.

šnenokle i opanci

poluuspešno sam se vratio trčanju, jer mi nešto baš i nije išlo, iako sam očekivao turbo odmorne noge i blać srać sve što uz to ide.

plus kad god biciklu ostavim u Lidlu uvek mi garmin nešto zašteka pa posle 100m imam prosek 7'30''/km pa se to polagano pegla i sve do petog kilometra ne doživeh da se spusti ispod 6'02''.

doduše sve je blago uzvodno, negde malo manje blago.
i onda je došlo brdo pa smo zajedno gurali Lolinu poniku tih pola kilometra, a odozgo sam već malo lakše strčao.

tako sam krenuo junački sa 11.3 kilometra upisana, plus peške uz glavni uspon plus peške kilometar kroz Lidl :-)
pa kući na lubenicu.

pa na posao.

pa smo šišali travu.

Lola onom aku kosačicom a ja usisivačem skupljao sve što odleti po betonu, tj onom duvalicom koja ima i funkciju mlevenja i usisavanja lišća.

pa smo tako udruženim snagama relativno brzo sve završili, nekad potraje i preko dva sata.

i tu sam već shvatio da će mi i rikaveryć rajdyć biti dovoljan umesto nekih bogzna ekspedicija, pa sam izveo nekakav pola izlet pola vožnju pola ništa dakle dve polovine plus pola od ništa dođemo opet do pune jedinice tojest keca.

sutra je novi dan, pa opet ujutru na futingyć ako bog da zdravlja i sreće junačke.

šunka i opanci

planinari: odlično što smo dogovorili akciju za sredinu avgusta, idemo na sigurno!
sredina avgusta u nedeljno podne:

mislio sam da će zeznuti i neke svadbaroše ali danas nema svadbi, sve su bile juče, jer od danas počinje dvonedeljni post (fasting) koji se završava u drugu subotu a u nedelju će valjda opet svadbe jer je taj neki praznik Velika Gospojina, šta god to značilo... 

whatever, i u petak je crveno slovo Preobraženje, dakle trava se šiša u ponedeljak.

i orezuje se šimšir malkice, ali ne odozgo, samo sa strane.

e sad šta ćemo danas, bumo vidli.

nakon jučerašnjeg hajka i planinarenja mi se baš i ne ide na reprizu istog, a nije ni da mi se trči, sit sam se natrčao.

juče sam imao 8km u okviru hajka, plus 6km planinarenja plus oko 1km avanturizma i alpinizma ili ajd barem sportskog slobodnog penjanja jer sam hteo da napravim varijaciju na planinarsku stazu pa sam se uzverao po nekim stenama.

kao što sam i očekivao, od bicikle ništa.

treba i to imati u vidu.

da će dana za biciklu biti sve manje, biće sve kraći, pa treba ponekad odstupiti od vojničke šeme koju sam uključio početkom avgusta, i ponekad preskočiti jutarnje trčanje, da bi popodnevna vožnja bila kvalitetnija i na odmornijim nogama.

dosad je avgust bio oke, čak i sa ovim bljak vikendom.

juče sam zaradio i jedan rajsferšlus tatoo na potkolenici, odmah preko starog ožiljka od onog nabadanja na drvo, a nisam ga ni registrovao dok nisam priseo da se izujem i povadim zemlju i korov iz patika, i odjednom gleeee, pa ja sam negde zapeo.

ništa strašno ni previše trodimenzionalno, samo površinska umetnost.

šminka i opanci

nešto mi je vreme muljavo a muljavo je i najavljeno.

pa mi se čini da ću nešto slabo žudeti za biciklom ovog vikenda.

leto nije prošlo, samo pomalo trokira, kao kad prohodaju u drugoj polovini maratona i onda ugledaju fotografa na raskrsnici pa opale sprint, tako nekako.

juče sam nešto razmišljao, koliko grešimo misleći da smo postali sveznajući.

drugarica je napisala poduži status o tome kako ona voli sport, takmičarski, i onda to pomešala sa rekreacijom, napala male ljudi koji požele da se nečim bave da bi stekli osećaj da su nešto postigli, pa onda urone u to i udave se u sopstvenom hobiju.

pri svemu tome, i ona sama je bila i siromašna i niko i ništa osim eto tog sporta koji joj je bio sve, dakle ona se sad razračunava sama sa sobom iz mlađih dana, pride zaboravljajući da su joj upravo ti mali ljudi omogućili drugu mladost, bolju biciklu i suplemente, putovanja, jer su joj kroz školu trčanja koju vodi promenili materijalni status nabolje.

pa je pored coacha poželela da bude i life coach.

pogrešno na tisuću nivoa.

i tak.

možda dopunim ovaj blog kasnije ako se dogodi nešto zanimljivo, a možda sutra napišem drugi, svejedno.

zakasnelo javljanje

- orao zove goluba, orao zove goluba, golube javi se!
- nisam lud! mrš!
danas smo imali jednu mtb istraživačku turu sa pogledom na more pa sa pogledom na planine pa opet sa pogledom na more.
to rekoh jer sam se setio da sam pre nekoliko dana, tražeći neku prečicu iz Osečine za Miličinicu a sve preko Gornjeg Crniljeva, nabasao na mtb putokaze koje je neko udruženje postavilo (PRETPOSTAVLJAM I KOJE).
ovo sam slučajno stisnuo kapslok koji radi ovih dana, nije nikakva uzbuna.
i tu na tom makadamu koji ide po vrhu brežuljaka, na koji se od Plavanja dolazi kroz mesta Sirdija i Tuđin, nalazi se putokaz na kojem piše "Sirdija <<<--- , voziti polako, vidi se more".
jer se sa dvestotinak metara veće nadmorske na momente ukaže kotlina i preko nje venac planina, kontam kada je neka niska magla dole uz reku da sve zaista i izgleda kao more, no ne verujem da ću na tu stranu ikada ići u decembru, poznatom u ovim krajevima i kao mesec magle.
nakon obilnog, kako se kaže ono što nije branč, brekfast end lanč, nego ručak i večera dva u jedan, ručera?
e nakon obilnog TOGA (nisam zbog 4 slova dirao caps lock nego sam samo mallim prstom držao shift) sam nakon kraće šetnje odlučio da uradim desetak stotki, pa sam skroz improvizovano nakon što sam spazio neki pesak odlučio da to uradim bos.
dakle kako si prošao, prošao sam kao bos po pesku.
ispalo je da je pravac više od 100 pa sam otrčao pet i po puta po ~200m, a do toga sam došao preciznim obračunom.
prebrojao sam dvokorake, 80, i pomnožio sa dužinom koraka.
kako sam odredio dužinu koraka.
pa lepo, dok sam trčao Lola je stajala na sredini pravca, i povukla linije na mestu gde sam ostavio trag.
njen pedalj je 20cm a moj 23cm, i tako smo premerili razmak između pet tragova (4 koraka) i došli do cifre od oko 130cm prema vetru (jakom) odnosno 137.5cm niz vetar.
kako bilo, upisaću u excel 1km trčanja.
a kojim patikama da dodam kilometar?

stotka i đonovi

stanje nogu
ujutru pretrčao naručenih 12.6km i nadopunio ovaj mesec na 100km, hura!

nisam planirao brzo trčanje ali sam na pola skontao da ću da uletim u škripac vremena pred posao pa je ispao neki progresivni tempo, neloše veoma!

stanje patika
nb evoz - prešle 326km, još uvek izgledaju kao nove. u njima uglavnom trčim, a sad dalje po spisku
salming en route - 541km još uvek izgledaju kao nove do skoro nove
mizuno shadow - 909km ali su podosta razvaljene, nosio sam ih i na silne hajkove i bogme žive neki svoj drugi život, sa malo lepka sa strane
brooks ravenna - 1137km i puno su življe nego mizunice, mislim da će poslužiti za neke prašnjave ili kišne izlaske
asics noosa ff - 1047km, trčao sam u njima po kiši pre desetak dana, još jedne od tih dotrajalih, nekako su se stvrdle i kao da trčim u klompama
brooks asteria - 220km, mislio sam da će mi služiti za trke a sad zašto nisam Beogradski trčao u njima, da me ubiješ nemam pojma, skroz su nove
asics ds trainer - 36km, skroz nove novcate, sa onim tačkicama od gume kao što je imao i prethodni model/đon, retko trčim brže treninge pa će više skupljati prašinu nego što će se naputovati
asics hyper tri - 499km + 342km jer imam dva para, prelagane ali brzotrošljive, u njima sam trčao sve polumaratone po hrvatskoj nekoliko godina ali su onaj tip patika koje se bacaju posle 600km
tu su još i
asics ds racer 44.5 - 834km i mogu poslužiti doslovno za još 5-6 off road trčanja jer su maltene ostale bez đona, i isti takav model pola broja manji
asics ds racer 44 - 336km jer sam uglavnom teži nego lakši pa mi se raširi stopalo, ako se ikada vratim ispod 66kg možda mi budu taman
i tu su još one za trail,
inov parkclaw - 10km, malo tvrđe i krutog đona, i
asics fujilite 2 - 109km, patike sa đonom za trail koje savršeno leže i na asfaltu, dobitna kombinacija za trčanja kroz grad pa u šumu pa na kamenjar pa nazad cestom, a uglavnom većina trail trčanja tako izgleda
imam još 4-5 pari koje ne nosim na trčanja iako su za to kupljene, jer moraš nešto nositi i po gradu i na posao i na pijacu pa eto

jedan i frtalj

još uvek sam u šoku nakon što sam se pre nekoliko dana podsetio da sam poslednji maraton trčao u nb evoz patikama.

mislim, nije ispod časti, ali totalno entry level za alisu u zemlji čuda, kako i zašto nisam imao neke bolje, fensije, skuplje, SKUPLJE?! (RADI CAPS LOCK!)

e u njima sam i jutros pretrčao 10.56km što mu dođe tu negde blizu frtalja, a onaj jedan iz naslova, taj sam dodao juče, kao da sam znao da će da bude tesno prema petku.

naime popodne sam krenuo na rikaveri vožnju i kad sam sišao u školsko dvorište jedne škole (pa nije školsko dvorište jedne bolnice sigurno, ili fabrike municije) da se napijem vode, i da pogledam vodostaj rečice koja tu prolazi, učinilo mi se da čujem nešto SUMNJIVO (I DALJE RADI CAPS LOCK!!)

i rekoh, SAD ĆU JA MALO DA TRČIM (NEMOGUĆE, TREĆI PUT RADI CAPS LOCK)
i optrčim oko školice da vidim ima li neko kuče mače ptiče, nema ništa, odem oko druge zgrade gde je vrtić, ni tamo, a opet se nešto čuje, tu negde vidim da sam pretrčao 300m i pomislim još dva kruga i eto hiljadarke!

i dobro ispalo mi je 900m pa sam napravio neku zakovrtnu udicu osmicu šesticu i stigao do bicikle i imao sam 980m i onda sam ustrčao na uzani koziji mostić i otrčao do kraja njega i pisalo je 990m tojest 0.99 i samo sam sačekao par sekundi i pojavilo se 1.00 STOP STOP STOPPPPP namakao sam na kilometra celog, ura

jedan manje za danas, rekoh

i sad koliko vidim ostalo mi je još 12.5km za sutra, da bih u ove prve dve nedelje stigao do 100, naime danas sam pretrčao 10.56 ali sam upisao 11 jer u excelu ne zamlaćujem decimalama pa pored tih 100-88 koliko piše, moram da nadoknadim i tih 440m manjka.

doduše možda i danas popodne nešto otkaskam, odnekle strčim, ili sutra, bumo vidli.

jubilej (you be lay)

you bill A

jubilarni deseti dan avgusta, idem na vikipediju da tražim podatke o Avgustusu

znači gaj julije cezar je živeo od -100. do -44. godine, 

a augustus po kome je avgustu dato ime je živeo od -63. do +14. godine kalendara

a piše da je augustusu pravo tj puno ime gaj julije cezar oktavijan po hrvatskoj vikipediji odnosno po engleskoj gaius octavius

već mi je utrnuo mozak, mogli su se zvati mirko i slavko i sve bi bilo lakše popamtiti

jutros na malo netipično trčanje u novim giljama iliti tenama

desetak kilometara pa u lidl pa na posao i to je bio prvi deo dana, evo me na pauzi za marendu

za desetak minuta će dobiti svoju kolonu u excelu, a da stvar bude zanimljiva trenutno u srbiji postoje dva para novih, jedne su u mom stepeništu a druge u jednoj beogradskoj prodavnici, one iz druge prodavnice sam kupio prošle nedelje

i oba para su broj 45

što znači da mi je danas čak padalo na pamet da naručim i taj drugi par, ako se pokažu dobre, a možda sačekam još neko dodatno sniženje hooo hooo hoooooo

utisak prvi je da su onako malo tvrde, kao prave patike za trail, ali ne kao što salomon napravi cokule za šutiranje kamenja nego prosto tvrđe od road patika, kruće, jer ne treba ti u šumi i po livadama nikakva amortizacija

pretežno sam trčao po asfaltu sa samo možda kilometar i malko makadama pa otud takav dojam

odozdo se doslovno lepe za sve podloge, neka je zahebana smeša/guma u pitanju, svaka ćas

sparingovanje

ako se neko pita ko mi je sparingovao, pa Sparina, logično

trčimo tako sparina i ja, u dresu kao da sam u šuškavcu

još za doručkom je pokazivalo 60% vlagu

baš onako, neprijatno

noge kljok ali šta ćeš, dosta je bilo odmora

pa polako

naokolo naokolo iznad grada pa na drugi kraj grada pa kroz parkove i na kraju kao u stara dobra vremena pre one poplave 2014. kada smo ostali bez tzv. keja tojest donjeg nasipa po kojem smo trčali kroz travu, sada je tu prašina i kamenje pa rekoh da se malo podsetim

u to vreme, mojih prvih godina maratona, uvek sam tuda završavao sve treninge BAŠ ZATO (RADI CAPS LOOOOOCK!) što sam čitao da treba izbegavati grbave podloge pred kraj dužine jer se povećava mogućnost povređivanja kada su noge umorne.

a ja sa dužine od 29 valovitih km po vrućini sa prosekom 4'04''/km šibam po "keju" sa osmehom na usnama, sve pet.

eto čega sam se podsećao dok sam truptao po nekih 5'40''/km poslednje od ne 29 nego samo 14km.

ehheheheee

tako sam stigao do 66km u avgustu, i fali mi do petka još 34km u tri dana, ono što je juče izgledalo kao upitan zadatak sada deluje pis of kejk.

jer sam u prvoj nedelji imao 52km pa sam malo preneo u ovu drugu.

bumo vidli još šta bu, kaj bu bu, bu kaj bu, bu bu kaj.

možda i popodne pretrčim neki kilometar, ali jedino nakon hajka jer su najavljeni pljuskovi pa mi bicikla nije opcija.

pa ako odmaknem negde uzbrdo, da strčavajući pobegnem od gromova.

možda.

bu.

jučerašnje sutra

kao što su pevali atomci, jučerašnje sutra je došlo danas i postalo današnje danas, po kalupu jučerašnjeg sutra jer sam predvideo dan odmora

aktivnog

ali ne hiperaktivnog

naravno naučen da kretanje moj maleni organizam se aktivirao pola sata nakon kasnog buđenja jer nije ni navikao na čekanje horinzontale (ovde ima slovo viška) sve do ponoći ali dobro, preživelo se

zato sam u dva jutarnja sata pre posla postigao koliko prosečna domaćica uradi za tri dana, to je to kad se utreniraš

popodne bajk&hajk kroz neku šumu da pokažem Loli prečice o kojima se samo slušala iz narodnih predanja (to se sada zovu blogovi) i posle toga još neki sim-tam trokut peterokut po brdima i selima

beše lepo, pljuskovi su nas zaobišli, nije bilo čak ni previše oblaka koji su se uozbiljili tek kasnije uveče

sve to znači da bih od utorka do petka trebao na 4 trčanja u kojima bih trebao da nakupim oko 50km ako sam već uhvatio takav ritam, što ne bi trebalo da bude ni teško ni nemoguće

kritična će biti sreda jer je najavljena kiša, ali ako bude toplo neće smetati

kad je vlaga 60% praktično ti je lakše da trčiš po kiši jer te barem nešto rashlađuje, a po suncu se samo gušiš u toj vlazi

bumo vidli

sedmica over and out

nesavršeno savršenstvo, moglo bi se reći

izgurao sam manični plan od pet dana jutarnjeg trčanja i popodnevne vožnje, nekad duže nekad kraće, nekad slabije nekad jače

i naravno za vikend dve vožnje, odmor od trčanja, s tim da sam u subotu podbacio pa umesto planine i po odvezao samo jednu planinu, a u nedelju prebacio pa sam umesto planiranih 70-80km dogurao do 103km sa sve guranjem bicikle preko reke

A EVO O ČEMU SE RADI! (ne radi caps lock osim kad ga pritisneš kao da je neki taster za kočnicu na avionu koji poleće direktno u vulkan)

dakle gužva, nedelja popodne, bukvalno kolona na tamo kolona na ovamo

i skrenem na puteljak koji ide uporedo sa magistralnim putem, tu je uglavnom asfalt i nešto makadama, i skrenem ka čuvenom srušenom mostu

dođem do tamo sa namerom da 100m ispod preguram biciklu preko reke jer postoji tzv gaz, ali sad tu ide caka na caku

u gradu se održava kulturni festival

da bi reka lepo izgledala u ovo vreme suše, delimično je otvorena brana na velikoj akumulaciji

obzirom da kolubara nastaje na ulasku u valjevo, spajanjem obnice (ispod medvednika) i jablanice (ispod jablanika), tako se podigao nivo za neki pedalj i sad reka kroz grad onako ima oblik reke, nije potok od žabokrečine uobičajen za vreo avgust

stigao sam do prelaza, vidim da je bitno dublje nego prošle godine kada smo tuda prelazili svaki drugi dan, i ostavio biciklu na obali

izuo se i krenuo polako peške da izbliza vidim kako to izgleda

pa, puno manje nemoguće nego gledajući sa obale

korak po korak, polako sam pregacao na drugu obalu i vratio se po biciklu, usput sam našao gde je najpliće

potrpao u ranac čarape i sprinterice pa TREĆA SREĆA prešao na desnu južnu obalu odakle ću 100x manje prometnim putem mirno stići do kuće

bingo

večeras smo pak bili na rock koncertu skoro do ponoći pa tipujem da ću sutra da promenim šemu, ionako ne možeš do kraja života svake nedelje imati 5x2 treninga radnim danima i dve dužine za vikend

možda obrišem prozore ili nešto slično, već ću naći neku aktivnu i korisnu zanimaciju za ta jutarnja dva sata pred posao

bladi sabat

bila neka ploča longplejka i na njoj neko delo starih majstora koje se zvalo stabat mater i ja se oduvek pitao što bi neko stabao mater i ko bi mu uopšte mogao savetovat da je stabat mater dobra ideja

svašta

elem ovako je bilo

nešto poslovanja po kući i kao hajd da što ranije pobegnem iz vrućine u planine jer tamo nema zime

i odmah vidim da sam na pola koplja i da me bole noge

posle 25km pretežno uzbrdo sa jednim ozbiljnim usponom i ostatkom valovitim kao more za vreme tsunamija, svratim u jedinu prodavnicu na tih prvih 40km, da kupim kolu

saručim kolu od litar i po, dobro malo je ostalo na nekoj livadi gde sam priseo da je dokrajčim, i kao nastavim na 0.51% koplja, dakle malo bolje nego na pola

e onda je negde oko 40. kilometra krenula dilema

ta prečica kojom pola dana ostaneš iznad 1000 nadmorske je jako strma, sva je od sitnih gore-dole i levo-desno kao u nekom liliputanskom crtiću

tu odustanem od tih zamena za teretanu jer sam i po glavnom putu vozio "u drugoj" što znači da mi je ostao još samo jedan rezervni prenos do onog najsitnijeg, nije bio dan za mučenje i teranje do 100% mogućnosti

krenem malo na jednu pa na drugu stranu makadamom ali svi putevi su zdrobljeni u prašinu i pesak jer kiša nije padala sto godina a džipovi traktori i ko zna šta još (kvadovi) su svuda sve samleli i nigde nema zemlje, čvrste podloge

sve je kao stovarište peska

užas

i ništa, malo posedim na vrhu da opalim par slika po vukojebini i postavim pokoji story, i spustim se nazad

e sad

nije da je 40 + 41km = ništa, daleko bilo, ali u odnosu na očekivanja, skoro je pa ništa

e sad

da li je problem u tome što nisam izgurao šta sam hteo, ili što sam postavio prevelika očekivanja, to je možda i važnija tema za razmišljanje

eto

nakon toga juriš na dečiji rođendan biciklama na drugi kraj grada na +33, bar je malo zahladnelo :-)
pa odatle u 21h00 u centar grada na kulturni festival, mogli su i nešto kulturnije da dovedu od riblje čorbe no i to je bilo dovoljno zanimljivo onako kulturološko fenomenološki da gledaš kakva je publika i kako ta ljubav između bore čorbe i balkana nema kraja, sve je isto kao i pre 40 godina

zato su sutra neverne bebe na koncertu, valjda je i to bolje od slavice ćukteraš

učenik je prevazišao učitelja

nešto sam kao fantazirao da petak zaključim sa peticom a ispala je i šestica, mislim kao ocena iz fizičkog :-)
naime juče sam na bicikli spazio neka dva mršava kerića i rekoh ajmo jutros da odemo da ih nahranimo.

i ostavim biciklu ispred lidla pa odatle peške.

otrčao 2.5km i nešto mi pulsevi bili čudno visoki.

prebacim na satu na sledeći ekran gde su podaci o dinamici trčanja, sve stoje crtice --,-- pa --,-- i tu shvatim da mi puls traka nije spojena sa satom.

dal se baterija ispraznila ili šta, stopiram, sačuvam, pokušam opet, ništa.

spakujem traku da mi ne stoji na grudima džabe i nastavim DRUGO TRČANJE U ISTOM DANU (RADI CAPS LOCK).

nakon tih dva i po pretrčim preko brda još 11 i po i izađe na 14.

a ja hteo 12, da zaokružim avgust na 50.

sad imam 52.

neloše.

stigle su mi i patike, pozvali me iz prodavnice, evo dokaza.

broj mi je taman, što je bogami vrlo dobra vest jer ja sam naručio sa dostavom u prodavnicu i morao bih da ih kupim tj platim čak i da mi nisu odgovarale.

posebno zato jer nas poznaju i dolaze kod nas u radnju i dve cure koje tu rade, tako da smo svi svima međusobne mušterije :-)

zanimljivo je da se model zove 275 a da su moje teške 286g a to je zato jer oni uzimaju veličinu br. 42 kada dilerima časopisima i katalozima šalju podatke pa tako ja nikada nisam osetio tu nepodnošljivu lakoću ultra lou vejt ranin šuza, nego sam uvek nosio neke cokule duplo teže ako ne i troduplo.

murakamijevo dete

ho ho hooo

55'28'' sam trčao juče ali sam imao 10.3km, a

55'21'' sam trčao danas ali sam imao 9.6km, ho ho hohić hohić

ali sam krenuo i vratio se sa/na istog/isto mesta/mesto tojest istu nadmorsku

pa nisam imao antihendikep, kao se uopšte to zove, ono obrnuto od hendikepa

nijedna reč mi ne pada na pamet a mora da postoji

doduše danas sam imao dosta off rouda

tako sam stigao do 38km u 4 dana, što znači da sam ozbiljno krenuo

kao u vojsci, strogi ritam bend

sviđa mi se avgust jer je krenuo od ponedeljka, i onda nikad ne moram da se pitam koji je datum

neki sitni nagoveštaj ocedea me čačka da sutra pretrčim možda 12km pa da izvučem na 50km za pet radnih dana, no mislim da neću stići

danas sam recimo imao vremena ali mi to nije palo na pamet za vreme trčanja nego tek sad kad sam video brojke

a i što bi mi palo na pamet, kad sam već uhodao taj balans da sam zadovoljan sa 10km i da mi više ne treba, a zadovoljim se i sa 8 ako su bili zanimljivi ili sa dosta off ili sa dosta up

sreća je u malim stvarima

a zadovoljstvo u velikim, he he

u sridu

u sridu sam se takođe lepo proveo

ništa epski, ali nema veze

popodnevna vožnja do akumulacije, pa odatle neki krug kroz šumu više hajk nego bajk, pa se spustio nazad na branu/nasip, s tim da spust nisam snimao jer me nerviraju one prave linije kada deo ne snimiš pa nastaviš iz udaljene točke

nego sam nastavio tačno gde sam stao, a tih par km mogu obračunati i na prste

a jutarnje trčanje, pa fino mogu reći

napravio sam jednu CAKU (RADI CAPS LOCK!)

ima jedna jako strma ulica na rubu grada, koju renoviraju

ako to može da se kaže za ulicu

i rekoh, ajd da se popnemo lagano peške taj strmi kilometar, ja gurao biciklu pony koju će Lola kasnije da gony

i odozgo s vrha krenem na trčanje, i tako napravim dobar prosek jer sam imao samo blage uzbrdice do pola a odatle puno više spusta

izašlo na 10+ km, neloše

moram sutra to odmah da poravnam, da završim negde oko koma šest koma sedam, da "prebijem" današnji višak

jedan raniji blog

ne moram uvek da čekam da vidim šta će biti pa tek onda da napišem, nešto može i unapred.

jutros smo pak odalamili 10km po hladovini i uglavnom kroz senke, s tim da sam umesto od lidla krenuo na trčanje od veterinara, a biciklu sam ostavio samo par ulica dalje nego juče.

i odatle sam gađao gde li je senovitije pa malo ovuda malo onuda, i kad sam izašao na glavni put trebalo mi je samo da obračunam koliko mi treba do kuće.

to je išlo otprilike ovako, izašao sam na glavni put i krenuo da se dodatno udaljavam a imao sam nekih 5.2km, i sad je trebalo znati koliko imam do bicikle.

tehnikom ofrljno švicarske preciznosti sam zaključio da sam negde na 3.7km od tog mosta gde sam je ostavio, što je dalo 8.9km, pa sam glavnim putem sleteo niz jedan hupser gde smo tek zakačili najdeblji 'lad, i okrenuo nakon nekih 550m, da bi se ispostavilo da sam se malčice preračunao pa sam pred sâm kraj dodao polukrug oko jednog kvartića tek koliko da ne završim na 9.8 nego na 9.98, heh.

nakon posla će da legne užinica i još jedna nadam se fina vožnjica, pa sutra jovo nanovo.

jadan jovo, sve je morao nanovo.

evo kako je izgledao taj najzabačeniji deo puta.

savršeno odličan dan

ponedeljak je opet ispunio očekivanja.

nije bilo ništa spektakularno u lidlovom letku koji se obnavlja četvrtkom i ponedeljkom, no nestalo nam je par namirnica pa nije bilo loše prošetati između rafova.

našao sam dobre markere, valjda je školska godina blizu pa kreću i te stvari.

no pre lidla sam otišao na kratak veseli trč, preko jednog i po brdašceta i nazad zvizzz u grad, samo osam kilometara ali lepo sam ustrčao i uz najstrmiji puteljak tako da sam završio prezadovoljan.

zatim nekoliko ulica od periferije (gde sam ostavio dvokotač) do lidla tek koliko da se rashladim, odmah sam uzeo i jedan od onih 100% sokova od dva i po eura da se nagradim umesto medaljom ili diplomom, i na izlazu ga saručio onako hladnog.

pa juriš na posao, pa nešto sitno od poslića po dvorištu jer je sutra SVETI ILIJA (RADI CAPSLOCK), mogu ga zvati capslock ilija.

a to je neradan dan po crkvenim uputama i ne moš baš tad paliti brusilice i kosačice jer hoće da te kune ortodoksni komšiluk, a ja neću da prođem ko ukrajina.

i krenem kao malo na jednu stranu pa malo skrenem pa skontam koliko mi je lepo off-road i nastavim u sličnom maniru sve do kraja.

ima jedno selo gde nikad ne znam kojim se putem tačno gde dođe, jer sve to ide kroz kuruze po makadamima, i iako je na nekakvoj mini visoravni ima dosta gore-dole, no nekako sam napamet imao sreće i napravio baš ono što sam želeo, da se ne sretnem sa samim sobom kad budem gledao trek.

meni će biti zanimljivije da analiziram satelitski snimak ali za potrebe bloga je bolji prikaz terena koji je manje šaren i pregledniji.

donji mimoilaz se nalazi na magistralnom putu za šabac pa je lako skrenuti jednom ranije a drugi put opet ranije (is suprotnog smera) ali ovaj gornji mimovoz je taj koji sam gađao i pogodio, što bi rekao davor gobac jedan metak je bio dovoljan.