trčimo tako sparina i ja, u dresu kao da sam u šuškavcu
još za doručkom je pokazivalo 60% vlagu
baš onako, neprijatno
noge kljok ali šta ćeš, dosta je bilo odmora
pa polako
naokolo naokolo iznad grada pa na drugi kraj grada pa kroz parkove i na kraju kao u stara dobra vremena pre one poplave 2014. kada smo ostali bez tzv. keja tojest donjeg nasipa po kojem smo trčali kroz travu, sada je tu prašina i kamenje pa rekoh da se malo podsetim
u to vreme, mojih prvih godina maratona, uvek sam tuda završavao sve treninge BAŠ ZATO (RADI CAPS LOOOOOCK!) što sam čitao da treba izbegavati grbave podloge pred kraj dužine jer se povećava mogućnost povređivanja kada su noge umorne.
a ja sa dužine od 29 valovitih km po vrućini sa prosekom 4'04''/km šibam po "keju" sa osmehom na usnama, sve pet.
eto čega sam se podsećao dok sam truptao po nekih 5'40''/km poslednje od ne 29 nego samo 14km.
ehheheheee
tako sam stigao do 66km u avgustu, i fali mi do petka još 34km u tri dana, ono što je juče izgledalo kao upitan zadatak sada deluje pis of kejk.
jer sam u prvoj nedelji imao 52km pa sam malo preneo u ovu drugu.
bumo vidli još šta bu, kaj bu bu, bu kaj bu, bu bu kaj.
možda i popodne pretrčim neki kilometar, ali jedino nakon hajka jer su najavljeni pljuskovi pa mi bicikla nije opcija.
pa ako odmaknem negde uzbrdo, da strčavajući pobegnem od gromova.
možda.
bu.
Nema komentara:
Objavi komentar