a kaj znam, oćeš nećeš oćeš nećeš
nisam ni odmoran više
ali sam imao malo više vremena, pa rekoh ajd neki izletić
odem biciklom 24km do pod brdo, i onda nisam išao mnogo u vis kao obično, nego sam se zadržao tu odmah na prvom frontu brdašaca, oko kojih ovi glavni putevi zaobiđu
a oduvek sam merkao tu šumu na vrhu, četinarsku
pa eto, merkao i izmerkao
zadržao se skoro dva sata (u pokretu, tri ukupno sa slikanjima etc)
dođem podno brda kad ono cvrc nemam signal
dođem podno brda kad ono cvrc nemam signal
ni onaj običan za sms a kamoli za internet tojest mapse
tu shvatim da ipak mobitel od 150€ nije isto što i onaj od 1400€
jeste to megapikseli memorije gigabajti, ali kad dođe do antene ili nekakvijeh čipeva, ne vredi, negde mora da se oseti razlika
jeste to megapikseli memorije gigabajti, ali kad dođe do antene ili nekakvijeh čipeva, ne vredi, negde mora da se oseti razlika
između ostalog
a podbio se pod brdo i ne vidim tačno gde sam
pa pomalo napamet
pa promašim pa obiđem u krug pa se vrati skroz sa druge strane
nema veze, nisam žurio rekoh, mada su mi živci onako krckali od nervoze
više manje sam zadovoljan, zapamtio sam kuda može kuda ne može, gde je put gde se preskače i provlači, no naravno dok sledeći put (ako ikada) tuda krenem, sve ću zaboraviti
tja
opet dan odmora koji me je više umorio nego odmorio
imam poziv za neku trkicu za vikend, a imam i za grupni trening
tom anegdotom ću da završim blog
dobijam poruku sadržaja "da li bi Vaša malenkost želela da nam se pridruži na vožnji do ... preko ..." i umrem od smeha.
dečko je očito hteo da se našali i istovremeno bude ljubazan, fin, pa je napravio lapsus misleći da ako je skromno za sebe reći "moja malenkost", da to isto važi i za druge
haoščić
Nema komentara:
Objavi komentar