uranci i opanci

u najavi ružan dan danas, sa puno pljuskova i promenljivog vetra uz nešto sunca, haha, a sutra za Prvi Maj kažu lep dan.

tako da sam vožnju ili neku bilo koju drugu Dužinu reprogramirao za sutra, da ne kažem za praznik, a danas sam bogme fino othajkovao strateški železničkom prugom jer tu imaš tunele pa se lako skloniti od pljuska na tih desetak minuta.

isprobao sam onu manju aku lampu, veliku smo nosili kroz onaj dvokilometarski tunel ali ovde ipak nema potrebe vući onoliku lampčinu, ova manja završava pos'o.

no ovo je bilo čisto iz štosa da je isprobam drugde osim noću oko kuće, naravno da imam i pČeonu koja je puno lakša i prigodnija za ovo.

pošto su pljuskovi bili neki anemični, onako više im se pljuskalo nego što su imali municije.

no dovoljno da sve nakvase.

na kraju spust kroz livade nekih 200m nadmorske, patike su mi bile kao dva bokala puna vode, koliko sam pokupio iz pokisle trave.

no već je toplo vreme, mokro više ne znači i hladno, tako da je odjednom sve lepše i nekako već vuče na leto, barem kad uprži ždraka.

narod je pak anksiozno poleteo da roštilja ne čekajući taj lepši dan, pa si danas po kišici mogao da vidiš desetine grupica kako loču pivo pored nekog dima i čekaju da se meso ispeče, a video sam čak i jedno prase na ražnju, ispod suncobrana koji je poslužio kao kišobran za povremenu kišicu.

jutarnji activiti

iznenada smo se setili da bismo mogli za ove praznične dane da malo prošetamo s psima pa smo tako sa sva tri komada uveli jutarnji hajk.

jednog smo čak i očešljali, ovog matorog kojem dajem infuziju svakog dana jer su mu oslabili bubrezi, da je čovek išao bi na dijalizu ali ovako jbg, neka tera dok može.

još posle toga trk do lidla pa trk još jednom do lidla jer je kraj meseca pa treba iskoristiti i onaj kupon 10% popusta i tako ideš kroz one police i gledaš da potrošiš na BILO ŠTA tih 55 evra jer do tog iznosa imaš pravo na popust.

no naravno da uvek nešto treba, da li je hrana za pse i mačke ili motalica za crevo za baštu ili već nešto treće, ne znam da li rekoh da sam nekidan uzeo još jednu pumpu za biciklu jer su zaista odlične a bila su poslednja dva primerka snižena sa 2000 na 1400 (12 ojra) tako da sad imamo jednu u stepeništu gde stoje bicikle a drugu ispred podruma kuda izlazimo na ulicu pa kad zaboraviš da naduvaš vamo a ti naduvaš tamo jelte.

popodnevna vožnja i nije ispala NEŠTO ali nije ni NIŠTA jer sam zapucao jednom prečicom koja spaja dva sela koja su na 13 odnosno 15km odavde, a prečica ima dakle nekih 10 jer sam taj krug i trčao pa znam da treba da izađe na 38km.

uglavnom iz oba sela je strm uspon i zanimalo me da u jednom danu prođem i odavde i odande pa da uporedim no osećanja su mi ostala pomešana.

sit se navozah uzbrdo, čini mi se da sam od nepuna tri sata ukupno, barem pet sati vozio uzbrdo.

trčao i dalje nisam, ne znam šta da uradim po tom pitanju...

nije svaki dan petak

tako smo govorili kao klinci kada ti se nešto posreći jednom, pa neće i drugi put, tipa da pogodiš koš sa sredine terena.

onda bezuspešno pokušavaš a sa strane ti dobacuju NIJE SVAKI DAN PETAK.

e sad zašto baš petak, ko bi ga znao.

devedeset devet godina kasnije, zapeta devet, više ni ne pokušavam da posle petka utrefim petak, pa sam zato danas projektovao dan za manju akciju.

ujutru mi se nigde nije išlo, nastavio sam da prebacujem fotose sa gugla u kompjuter i delimično se zapanjio kada sam skontao da određeni meseci imaju i po 2GB jer sam mahnito slikao tipa kada smo išli biciklama da prođemo stazom lokalnog trail-a i tu sam iz nekog razloga morao da opalim svakog ko je prošao i sad kontam da mi je najpametnije da to sve obrišem bez ikakvog sačuvljavanja u kompjuteru.

predveče posle produženog posla nešto malo biciklom koliko da mi guzica vidi puta, i da se podsetim šta mi sve predstoji od obnavljanja gradiva jer postoji čitava mreža puteljaka kuda nisam skoro prošao i bilo bi šteta da mi to sve ispari iz glave, nekako volim da mi ne trebaju mapsi kada razmišljam gde ono beše trebalo da se skrene.

od maratona još uvek nisam potrčao, nekako mi je lepše na bicikli, pa neću ni menjati tim koji dobija, do daljnjeg.

jurnjavica

upravo prema predviđanjima se dogodilo ČUDO
što bi reko điboni

sednem na biciklu u 7 ujutru sa dugim rukavicama i naravno na MTB jer se njime ide sporije pa je toplije nego na cestovnjaku, i kao nešto mi se negde žuri, pa gas gas gas, i proletim kroz grad kao u najstarijim najboljim vremenima.

vidim da dan obećava ponešto.

odem prema brdima kuda niko normalan ne ide tj putem ka crnoj gori koji je ionako preopterećen saobraćajem a posebno otkako se prave ovi autoputevi i brze ceste u okolini.

kamiona trista, srećom vetar u leđa pa sam uzbrdo gde je najstrmije išao 9 umesto 8 na sat i tako su me kamioni sporije stizali, umesto da me obiđe njih dvesta obišlo me samo 199.

no na kraju sam izdržao da "gazim" pedale jednako jako sve do povratka, dva puta preko istog brda, nazad naravno direkt u severac (krila umara, a ti i ja soko i sokolica) i nećete verovati na ovoj velikoj teškoj bicikli sa amortizerom i kramponkama sam napravio okruglo 24.0 prosek što je bukvalno fenomenalno, ne verujem da sam bitno brže išao ni one 2012 kada sam skoro svakog dana vozio dva puta po dva sata tempa, i tako se pripremio za onu ludu 2013. kada sam odlično i trčao, štaviše taj maraton (2h56) mi se na hendikepom računa bolje od onog ličnog rekorda od sedam godina ranije.

i tako se ja natrenirah, očigledno je maraton probudio zvijer u meni, no da vidimo koliki je toj sveti životni vek...

piši propalo

ako sam se s nečim zeznuo, onda je sa ovim internetom
kao je bila neka akcija kod provajdera mobilne telefonije da uzmeš sa popustom pretplatu na telefon i na mobilni internet, i ja nagovorim Lolu kojoj je taman bilo vreme da produži ugovor, da uzme taj paket, bolje rečeno paketić, i u njemu je bila ponuda da po pretplati za mobilni kad sve sabereš dobiješ gratis internet i mifi ruter.

no međutim kad ja tamo a ono truć, ovaj internet toliko prekida i toliko je na momente spor a po marfijevom zakonu je najsporiji kad mi najviše treba, i eto razloga za frustraciju.
imam deset minuta da napišem blog i proverim mejlove i od toga pola čekam da mi se učita blogger i još ponešto.

uglavnom nakon dva uzaludna pokušaja da TRENIRAM na bicikli sam trećeg dana (treća sreća) odvozao nešto full lagano izletnički i nadam se da ću sutra biti sposoban za VELIKA dela...

ni za šta, ni za ništa

tako sam napisao na stravi, 

juče mi noge nisu bile ni za Šta, a danas nisu ni za Ništa

više ne znam da li sam slučajno zalutao na put povratka

jer u romanima postoji put bez povratka, pa što ne bi i ovaj drugi

takozvano out and back

čarter neki kao

no sve su to tlapnje i prividi, 

nekako ne vidim sebe kao maratonca u budućnosti

odustajanja i napuštanja koječega su mi se nekako uvukla u de en ka

sve drugo se svede na maštanje

i onda kad sam jednom već maštao o tome da se "vratim", 

putem povratka jelte,

jerbo ja to tako realno izmaštam, da više nemam potrebu da se napinjem dodatno

u snu pobediš njujorški maraton i što bi se ja prijatelji moji sad mučio nekim dijetama i deonicama i dužinama i što da trčim dve hiljade kilometara mesečno u nekim patikama koje odskaču same i šta ti ja znam šta još sve ne, kad se to jelte već do go di lo

tako sam danas fino kao i juče, nije bilo 21km pred mrak nego 22.5km pred mrak, taman se dan produžio da mogu da stignem bezbedno kući 

pa od sutra već možda i neko trčanjce, 

nemam pojma, pratiću prognozu

nakon dužine u utorak pa maratona u nedelju, ladno bih celu ovu nedelju samo vozio biciklu no bojim se da će vreme da se malo unervozi pa ću morati na neki đog, jer za višesatno hajkovanje baš i nemam vremena

a kad već pričamo o snovima i nju jorku:

nit u leru nit u drugoj

međuBlog na temu maratona je kombinacija dana Maratona i današnjeg, i poprilično je nebulozan iz raznih razloga.
ukratkije od ukratkog, imao sam dve vožnje, jutarnju jako laganu 19km pre posla, išao sam da nešto nađem*
druga je bila već pred sumrak, posle posla, ta je bila 21km mtb-om do kraja ravnog puta nizvodno, i nazad, e to sam vrteo kao kada smo ozbiljno trenirali cestovni biciklizam i onda jednom nedeljno okrećeš pedale jako brzo a pritisak i nije toliko bitan, uglavnom nije prejak, jer tako popravljaš tehniku pedaliranja.
a obzirom da nisam ni mogao ništa drugo, onda rekoh ajd barem ovo.
nešto tipa centrifuga delle gambe.

e sad, ovo prvo što sam išao da nađem, to je mesto gde je poginuo doktor iz hitne, naš poznanik koji me je puno puta "opravljao" i kasnije postao i kućni prijatelj, i od kojeg smo uzimali i med jer je imao pčele na brdu iznad grada.
kažu da je izgubio kontrolu i udario u nešto na bankini.
bio više nego ozbiljan čovek, umeren, smiren, član gss-a, dakle totalna misterija i nepoznanica zašto mu se tako nešto moglo dogoditi.

e sad unazad, to sam saznao dok sam juče u autu skrolao vesti, a vesti sam skrolao iz kombinacije dokolice i nervoze jer sam sat vremena na dva različita telefona pokušao da sinhronizujem sat i nije mi uspelo.
pa sam razdvajao sat i opet ga povezivao na bluetooth, pa sam deinstalirao garmin connect i opet instalirao, pa sam gasio sat i palio, da bi se na kraju ispostavilo da je verovatno garmin server bio zagušen i da zato ništa nije radilo.
u settings piše da je sat connected, u garmin app piše da nije, i tako u krug.
izgubio sat vremena života na gluposti.
i usput saznao za taj smrtni slučaj.

*pa sam odmah jutros zapucao da nađem to mesto ne bi li mi bilo iole jasnije zašto se i šta moglo dogoditi i tek onda mi ništa nije bilo jasno.

i bi maraton

pa šta da vam kažem, dragi moji prozori na desktopu, 

a posebno tebi zaduženom za blogovanje

kako sam izgledao, nikako

kako sam se osećao, poprilično solidno

ukratko, a neki sledeći dan ću više detalja

plan je bio da završim, makar išlo i preko 4 sata

popio jedan dexomen (varijanta brufena) zbog vrućine i kobajagi bolova 

krenuo skroz lagano trčkarajući ceo prvi sat ako ne i više

tu je došao onaj njujorški most pa hteo ne hteo moraš malo da pritisneš

odatle pa sve negde do 33-eg km sam držao sličan osećaj s tim da su uz isti osećaj i istu brzinu pulsevi naravno nastavili da rastu, kao i spoljna temperatura, sunce je pržilo i na kraju sam čak i izgoreo po ramenima, pileći mozak je načisto zaboravio da postoji krema za sunčanje, pa makar bio i april a ne more u avgustu

sledećih nekoliko km sam blago smanjio ritam i shvatio da više snage ionako nemam

neke kao najave grčeva u listovima, ono oće grč neće grč

ipak sam jedinu dužinu ove godine napravio pre 5 dana, koliko dobro - toliko i loše, ali bome izgleda da je bilo puno više dobro nego loše

skoro celu trku sam držao prosek 5'08''/km s tim što je prvih par km nizbrdo pa je to stalno varalo, a ja nisam gledao pace nego avg pace od početka trke

naravno sve to platiš pred kraj na tri poslednja uspončića a kao što rekoh pomalo sam i usporio, zbog pretećih grčeva nisam mogao na prste pa sam čak i uzbrdice trčao celim stopalom što mi se evo prvi put u životu dogodilo

avg pace je pao na 5'10'' pa na 5'12'' i na kraju sam završio sa 5'13'' bez ikakve želje da finiširam ili bilo šta, samo sam dokaskao do cilja srećan da me ne uhvati grč u listu jer je titralo na sve strane, a poslednji km sam osećao i "bodac" ispod desnih rebara!!!

3h40' je barem 15 minuta bolje nego što sam se nadao, prošle godine sam (nakon onog nabadanja potkolenice u drvo) išao 3h58' tako da sam se opasno popravio (lol)

a nisam ni zadnji na državnom, heeej!

salming enroute su dobro poslužile iako imaju preko 600km, ali nisam imao bolje...

fale mi dva bloga, ali kakva

blog prvi, jutro nakon dijagonalica doručkujem i razmišljam da li sam se već dovoljno odmorio, tojest ne ja nego noge, da bih sutra mogao normalno da trčim maraton

zove očeva druga žena i javlja da je upravo umro, tačnije jutros u 5 ali tek sad joj je doktorka javila

nakon moždanog udara i 3.5 nedelje u bolnici prebacili su ga negde na rehabilitaciju da pokušaju da mu poprave govor i kretanje no maltene neposredno po prijemu je doživeo srčani udar i eto

sad nit da trčiš maraton nit da ne trčiš, s jedne strane ta dva nemaju nikakve veze, noge su noge, šta one znaju, s druge strane ti neki hormoni stresa pa hoće neće tu nešto ometati, ko će ga znati

neko bi rekao pusti maraton nije ti valjda sad do trčanja, sedi kući napij se padaj u depresije i pokrij se ponjavom pa plači, drugi bi rekli sve je to normalan tok stvari, ljudi se rađaju i umiru, to treba prihvatiti bez previše dramaturgije jer i ti ćeš tako jednog dana, ako si neka faca otrči taj maraton eto baš za njega i neka te to vodi, jer nešto mora da te vodi napred

no ja nekako nisam ni imao dilemu, svakako bih morao sutra u beograd, da njegovoj drugoj ženi odnesem neka dokumenta potrebna za obavljanje formalnosti, dobijanje raznih saglasnosti i uverenja, a kad sam već tamo moraćemo u neki restoran na ručak, a to znači da pre toga moram ogladneti i ožedneti, a broj me već čeka kod šefa kluba tamo kod šatora od saveza odakle kreće državno, i po svoj prilici tako će i biti

popodne evo beše neka polukraća rikaverić vožnjica čisto da provetrim mozak i razmislim da li sam sve to pametno ili barem logično zaključio, otkrio sam novi asfaltić tu kroz selo navr brda koji mi je oduvek nedostajao jer je stari put ruiniran a i taj omiljeni krug za trčanje mi je oduvek bio 13.7km, sada kontam da će možda biti okruglastih 15, bingo (za ubuduće)

inače evo kako izgleda kad se vratiš kući pa ne ugasiš sat na vreme a gps-bicikla nastavi da skače po komšiluku sa krova na krov

rosne dijagonalice

konj zelenko rosnu travu pase...

to je jedan od bisernih momenata naše epske poezije.

a imamo i od miroslava ilića folk pevača onu 

heeeeeeej da mi je da jutarnja budem rosa, 

a ti po rosi gaziš bosa!

pomalo mazohistički jelda?

miroslav je bio trejl trkač, spremao se za državno u krosu.

kako odavde stići do "patika za bacanje"?

pa lepo, prečicom.

patike ne treba bacati.

jer u bačenim više ne moš trčati.

logično.

a kad ti dune da trčiš po rosnoj travi, tojest po miroslavu iliću ilčno, zašto smočiti neke lepe nove patike ako imaš one "za kantu".

i tako uzeo ja jedan od ona 4 para što već godinu dana govorim da ih treba bacit (kao staklo što ga treba bacit, reče đibo) i po pomoćnom terenu malo trčao dijagonalice.

neloš osećaj.

ono u fazonu ideš dosta brže nego što bi mogao da istraješ kilometrima, ali ne mariš jer ti je cilj odmah tu ispred nosa kod korner zastavice.

na pomoćnom terenu doduše nema korner zastavica ali mašta je čudo.

još su posadili dva neka rezervna gola na sâm centar pa sam ih morao zaobilazit.

ovako nekako:

deset puta sam išao uvek sa desne strane pa deset puta sa leve da bih bio siguran da će gps lepo da mi se nacrta, i bome nije me izneverio.

e sada sa ovako popravljenom tehnikom mogu na maraton kao pravi profesionalac.

jer nakon pet godina netreniranja, jedan trening od 5 kilometara (od čega preko dva kilometra lakih ubrzanja) sigurno mora bitno da popravi stvari!

popodne 30 i nešto kilometara biciklom da malo odmorim nogice i odnesem nekim napuštenim psićima ručak i to je to, sutra nešto slično nadam se, bez jutarnjeg trčanja naravno!

spisak dozvoljenih sredstava

vazelin, puder, krema za sunčanje, kofein, taurin

ovo zadnje nikad nisam znao čemu služi, samo znam da je na spisku tojest sadržaju energetskih pića, može biti i neki stimulans a može biti i stručni naziv uskršnje boje za jaja

ne da mi se guglat

kažu da je izbio rat pretraživača i da bing ili neko treći hoće da otme guglanje od gugla

dakle guglat ćemo biglom, pardon, bingom

a kad bing pukne onda će doći do bing benga, nešto poput onog sata u londonu samo sa n+g dodatka

nego evo o čemu se radi

u viber grupi atletskog kluba je stigla tablica pazi sad DOZVOLJENIH PATIKA

od svega na spisku imam samo asics ds trainer koje su toliko ravne i tvrde da u njima ne možeš ni stotke raditi, eventualno desetke

to mu dođe sedam koraka iz mesta, a husainu boltu duplo manje

i tako sam dospeo na dve opcije, ili trčat maraton u onim salming i praviti se lud, ili startovati u tim asics pa ostaviti Loli neke udobnije da mi ih doda trista metara nakon starta, ili se napraviti još luđi pa trčati u asics fujilite koje su predviđene za trail ali sa samo 280 grama i udobnim đonom možda mogu čak i bolje završiti posao od svih patika koje su na papiru maratonskije, a ujedno u mom vlasništvu, da ne kažem stepeništu

eto, ne znam šta mi je činiti

danas sam odmarao, drugi dan zaredom lagana vožnja od sat i po, sutra ću nešto sitno otrčat tek onako reda radi, verovatno neke strajdse na pomoćnom stadionu, tek koliko da pokvasim noge u jutarnjoj travi, a u subotu opet rikaverić rajdić

treba i na autu menjat zimske točkove u letnje, baš onako za dan odmora da razvališ leđa, puslica!

rođendanski

ovo će biti jedan od najgorih rođendana glede activitija obzirom da su mi noge u totalnom kolapsu i da bih od svih mogućih poklona koje možeš zamisliti prednost dao onom leku što ga pije doktor haus, ne zanimaju me nikakve jahte ni ostrva, bentliji ni dolomiti, ama baš ništa, samo da me ništa ne boli :-) 

juče sam dodatno pao u depru jer sam zaređao da čitam recenzije svih ovih silnih patika koje su na sniženju pred maraton, i od jedne do druge su samo pisali da su tvrde i samo za brze deonice, eventualno za trke 5-10km ili u najboljem slučaju do polumaratona.

onda u tim recenzijama naiđem na neke hoke koje su kao savršene za maraton i pronađem ih u intersportu kad ono prrrrc cena 30 hiljada, dakle 263 evra.

plus živim u selu gde nemaš intersport pa mi treba čitava akcija da se probijem do beogradske košnice, jedino da patike za maraton kupim posle maratona ako mi nakon trke bude bilo do ičeg drugog osim do ležanja na zadnjim sedištima auta.

idem guglat dalje pa ću se javiti šta sam pronašao, i zašto baš ništa...

(07:07 - 07:58)

guglanje nije trajalo svih ovih 50 minuta ali sam iz nekoliko navrata čitao o svemu i svačemu te došao do suženog izbora između svega što je ujedno udobno i ne previše teško a da nije ni neki stari model obzirom da sve košta skoro isto, i ono što je novo u svetskoj ponudi za 150$ i ono što je od pre dve godine pa sniženo na 80$.

ove su najskuplje i ono što mi od suženog izbora najmanje treba jer svakodnevne obične treninge mogu odrađivat i u ovome što imam a što sam (NB) natrpao tri para za iste ove novce. jedino ono, ima se može se, pa da častim sebe bakalarom umesto tunjevinom?

devojka za sve, koliko sam shvatio, možeš i na treninge i na maraton i na deonice, nit-nit, što više čitam to manje znam šta mi ustvari treba, jer mi je najveća panika da mi stopala ne utrnu i ne otkažu na pola maratona jer mi iz takve situacije nema spasa.

pa gledam i one "comfy" varijante za debele trkače, samo da ništa ne žulja.

ove nazovi najjeftinije a i one su skoro 130 ojra mi deluju najbolji izbor za upravo ovo što tražim, ali su mi najrizičnije jer sam samo jednom u životu imao saucony, neke kinvara što su se raspale kao da ih je neko na spavanju polio kiselinom, ALI!!! ... ne sećam se koja je veličina bila :-( 
doduše koliki debil moraš biti da bi opet kupio NEŠTO ČEMU SE DOGODILO OVO!

dužinaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

nije meni problem što sam obećavao celom svetu da ću otrčati tu dužinu, što reče balašević obećo sam al je8eš ga, nego mi je muka što sam sebi obećao pa kad iznerviram samog sebe eeee tek onda mi dođe da ga ubijem.

tog nekog, što stalno obećava, ne Mene naravno.

i tako krenem ja ujutru, jer je pisalo samo par kapi kiše u podne, a posao smo programirali da nam počne od podne, i rekoh do 11 sam uveliko kući ako krenem pre 8.

a ako skratim kao što sam bio ubeđen da ću morati, onda ću popodne na dodatak.

e tu krene kišica naravno, dok sam se spremao na trčanje, ali šta ćeš, ionako sam već imao taj skraćeni plan be pa bože moj, šta e tu e.

prvi kilometri vrućina, vetar u leđa, sparno, kapljuca, kroz nagnut grad trčim blago uzvodno, sve se sklopilo da mi se što pre smuči trčanje.

preživi bar 10 kilometara a odatle ćeš morati nazad pa će ispasti makar 20, rekoh sebi utešno.

kilometar ne mislim na trčanje i brzo mi prođe, onda kilometar mislim o trčanju, da li sam nagnut ka napred, da li sam zgurio leđa i vrat, da li sam previše "seo", i onda mi postane neopisivo teško, svaki korak mi je teretana, da se pomerim taj metar ka napred.

kad sam prošao desetku imao sam samo još dva kilometra do česme kod jednog restorana, to je logično mesto za okret, mada sam par dana ranije fantazirao da odem i do velike akumulacije malo dalje...

e sad, to "malo dalje" je još kilometar i po od restorana glavnim putem, plus trougao kojim se popneš na nasip, pređeš duž nasipa praktično po obali akumulacije, i spustiš se drugom stranom, taj trougao je 3km, dakle 1.5+3+1.5 je još 6km dodatka, s tim što se to kako da kažem ISPLATI.

jer jednim istim putem redovno ići sim tam je jedno, i pretrčati 25km je jedno, a doći do akumulacije je uvek bio praznik i postignuće, i prosto je poraz kad dođeš dole ispod i okreneš nazad, bez da si se popeo na tu ogromnu nasipčinu.

i stisnem petlju, i jedan je probo pa se usro a ja sam probo pa sam preživeo, mada jedva.

već od negde 26. kilometra su noge počele da mi se "gube" i sve mi je bilo neprijatnije, poslednjih par km totalna agonija i nabadanje kao na štapovima umesto da tu postoje neki mišići i živci, ali ajd, trebalo je pa sam "odradio" sve do punih 31.

koliko će pomoći pet dana pred maraton, bumo vidli, mada nisam optimista.

zašto se dan odmora tako zove?

bogami ja se odmaram samo kada sam umoran, dakle na Dan Umora.

pri čemu je to jezički raznosmisleno, negde "umor" kažu za ubistvo, doduše sa malo drukčijim naglaskom, pa umoren znači ubiven, a umoran i dalje znači umoran, nećete verovati.

"umorio sam se" bi značilo nešto poput samoubistva u tom slučaju, vidi vraga.

krenem ja tako na trčanje pa shvatim da sam umoran, ali srećom nisam umoren pa mogu barem malo hajkat. 

pa nastavim po kišici neplaniranoj jer sam na trčanje pošao zato što se razvedrilo.

pa stane kišica a ja još uvek na usponu pa di ćeš trčat pa da se oznojiš pa da ti bude neugodno, a pošao si da ti bude ugodno.

a na trčanju.

a ugodno.

a uzbrdo.

pa po sparini.

dakle pošao si na nemoguć zadatak, i onda hajkaš uzbrdo i potrčkavaš nizbrdo i pitaš se šta je pošlo po krivu, jel se tako kaže?

eeee blogoje blogoje, što je mnogo mnogo je.

i tako sam u nekom času zaustavio taj start-stop sistem i diskardovao aktiviti, rekoh neš ti mene zavitlavati, stisnem resume dakle rizjumujem aktiviti u času kad sam zastao da napišem esemes pa stopiram kad sam nastavio trčat pa rizjumujem kad sam opet prešao u hajk i vidim prosek mi dvanes minuta po kilometru a ja pazio da snimam samo trčanje.

mislim da je ovo poslednji put da ću obećati kako "sutra idem na Dužinu" jer ako ne uspem ni sutra, prekosutra će biti prekasno i oti'će mast u propast.

opet je uskrs pao u nedelju

- mama mama vidi kako se lepo poklopilo, da je istovremeno i nedelja i uskrs!

- tako je sine svake godine, uskrs je uvek u nedelju.

- mama mama pa to je dokaz da ima boga, ako se baš svake godine poklope nedelja i uskrs, to je čudo!

zna malac, 

lažu ovi što tvrde da su nam generacije sve gluplje kako 21. vek odmiče.

kad prođe uskrs i vidim šta sam uspeo od treninga, dodaću drugi deo ovog bloga, a žao mi je da ga čuvam u draftsima ceo dan, kad sam ga već ovako lepo započeo.

pa da ga odmah pustim u vodu, kao patka pačiće.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

negde na pola vožnje sam skontao da su oblaci ka jugu i planinama a da je sve više neba ka severu pa sam odabrao takav polukrug kojim bih se vratio kroz "stabilniju" prognozu.

u isto vreme mi je Lola poslala poruku da je na telefonu promenjeno predviđanje kiše sa 16h na 20h i da ne moram da žurim.

svejedno sam došao planiranim putem i tempom kući, i da vidiš čuda odmah posle ručka i tuširanja je krenuo pljusak biblijskih milimola koji evo traje već par sati.

dok na teveu gledamo "na odloženo" prvo žensku pa mušku bici trku Amstel Gold, na svakih pet minuta teatralno ponavljam KAKO JE LEPO ŠTO KIŠA NIJE POČELA...

na šta ona odgovara "ajd ne seri Blogoje", i tako na repeat evo već više od sat vremena.

sedamdesetak i malko kilometara kasnije što se tiče aprilskog zbroja kilometara, mislim na biciklu, dogorelo je što bi starci rekli "do nokata" i sutra moram na dužinu, nema mi treće.

dogoreće.

i šta ćemo sad?

vrata zaključati, 

prozore zatvoriti, 

spustiti zavjese, 

ostati doma i trčati na traci.

oče, grešio sam.

trebao sam na Dužinu ali nije mi se trčalo, a nije mi se naročito ni vozilo ali sam odvozao tri sata po ravnjikavim brežuljcima i eto, bolje i to nego ništa.

a sve to naravno jer je opet bio poslednji lep dan i šta drugo nego na biciklu.

jer celu sledeću nedelju najavljuju padavine.

pa ko velim šta ćeš po kiši nego trčati.

prvo sam mislio da ću danas na biciklu JER ću sutra na trčanje i čak imao raznih šema dokle biciklom pa kuda na turu i tako dalje, ali po svoj prilici ću i sutra na biciklu jer je najavljen još jedan poslednji lep dan, doduše samo do nekih 3 popodne, ali nedelja je pa bože moj, dan je duži jer počinje od jutra a ne od završetka posla.

pao mi je prosek aprila ispod 10km/day ali barem sam se odmorio, pa kad god mi dune da odem na tu Dužinu, biće mi lakše.

valjda.

patike i dalje nisam naručio jer ne radi onlajn naručivanje tokom uskršnjih praznika dakle sve do utorka, a ionako sam gledao na pogrešnom sajtu i čudio se kako nema tih modela koje sam gledao koliko juče, a i cene su bile drukčije.

tja.

nepredviđeno

nakon nekoliko dana moram opet upisati treninge, a jedino kada imam vremena je pauza na poslu gde nemam kompjuter, i onda onako na papir prepišem sa Strave koliko sam kilometara pretrčao iz dana u dan pa onda zatvorim taj papir tojest neki ženski časopis i zaboravim gde sam sve popisao pa sad moram sve ispočetka.

dakle juče sam imao 19km preko omanjeg brda i omanjih kupsera, pre toga sam imao onih jutarnjih 10+ kilometara sa šetnjom uz (up!) gradski park jer su mi noge bile drvene kao ekseri, a pre toga sam imao 11km podnevni hajk/džog po brdima na južnoj strani sa podosta šumovitih i livaditih prolazaka, i to je sve bilo u najjeftinijim NB patikama, dakle njima pišem plus 40km, a sve je to došlo nakon onog dobrog Tempa od 17km koje pišem Asics patikama "za polumaratone" koje su me na poslednjem nažuljale (!)

još uvek nemam ideju u čemu bih mogao da pokušam da pretrčim Beogradski pa je sve veća šansa da će to biti Salmingice, ali nisam siguran.

neke nove po svoj prilici neću stići ni da naručim ni da isprobam, makar minimalno.

jutros se lagana kišica pretvorila u težak pljusak i zato sam završio za kompjuterom iako sam planirao trčanje obzirom da posao počinje sat kasnije no inače.

i rekoh, da proverim za svaki slučaj, šta može biti gore od teške kiše?

ista takva kiša, ali barem da znam šta da očekujem.

i upalim kompjuter i pogledam par prognoza i skontam da će kiša stati popodne, pa ću tako trčanje odložiti za posle posla.

a možda i do sutra, koga briga.

jerbo odmoran čovek je srećan čovek, 

a srećan je i onaj što je trenirao, 

ali taj drugi je umoran, pa ti računaj.

jel veća sreća svežine ili sreća postignuća?

dobra šema

ispalo je neloše ovo kada se provozaš nakon posla, kako god i gde god.

nekako lepo utiče na noge, a dan se produžio pa je odjednom sve moguće.

čak i ovamo na istoku zemlje bivše, da ne pominjem tamo Istru gde je sve još pola sata kasnije, i svitanje i sumrak.

do nedostajanje će nam teško pasti ali polako, moža se nešto može smisliti.

vikendicu ili apartman sa dvorištem nije teško naći, ali putovanje od 700+ kilometara sa tri psa i mačkom je bogme nemoguće, osim ako ne kupimo neki kombi.

što svakako ne bi bila loša ideja, evo sad ne znam zašto se toga ranije nikad nismo setili...

jutros sam imao dva sata fore pre Lidla, no bio sam zadovoljan trčanjem pa sam se vratio nakon 1h50 bruto vremena izvan kuće, unutar čega sam uspeo da se malo i istegnem, razgibnem, opalim par fotkica, i između svega toga pretrčim 19km, solidno.

praktično sam u fazi "treniranja za Dužinu" i sve se nadam da će mi se složiti kockice da nekako podignem formu za tih 5% koliko mi je potrebno da se baš sit ne isplačem na toj Dužini, nego samo onako tiho da jecam, kme kme.

kao što rekoh, ubacih rikaveri pedaliranje nakon posla a pre mraka koji nastupi skroz oko 20. zvaničan zalazak je negde oko 19:20 i pomera se svakog dana naravno, ali se vidi dosta posle toga. pa će nogice sutra biti valjda odmornije nego što bi bile da sam samo pretrčao valovitih 19km, ovako će biti sveže kao da sam pretrčao samo 18.5, to je ta draž rikaverisanja.

ide li ili ne?

ide i ne ide, zavisi odakle gledaš.

iz žablje perspektive ide visoko, iz ptičije se ne odvaja od zemlje.

sve nade polažem u sutra.

A EVO I ZAŠTO.

nakon dva dana polovičnog treniranja, koje je bilo svojevrstan korak nazad jer nit sam trčao dvaput niti sam to jednom bitno prebacio desetku, sutra je OPET poslednji lep dan pred novi talas govnjive klime i potopa kuranskih razmera.

dakle sledi mi rano ustajanje i pokušaj poluDužine pa šta ispadne.

i još imam fore 19-og jer se tako namestilo da je to sreda pred maraton plus imam dva sata kasniji posao tako da se svašta može stići ujutru.

ovo između će biti nekakvo popunjavanje u leru.

jer sam na neku foru zaključio da je ipak važnije napraviti jednu ili dve poluDužine, umesto samo trpati kilometre koje ionako ne trpam uopšte.

danas ujutru namirio na 10, popodne malo provozao biciklu i to je to.

tempić nakon tempa

ipak neće pa neće.

jesam otrčao onaj dobar Tempo i bio zadovoljan, uspeo je i lekarski za Klub, no pokazalo mi je hct od nepuna 42 što je da izvinete nepristojno za start maratona.

šta raditi, niko nije pametan pa ni ja, trenirati sa lošom krvnom slikom nije preporučljivo, odmarati pred maraton nakon proleća bez treninga takođe, hajde bože budi drug pa okreni desetak godina unazad kalendar, jedino bi me to spasilo.

jutros nisam stigao ništa zbog lekarskog pa rekoh da odem do lidla po one makazice koje juče nisam kupio jer sam skupio iznos za kupon -10%, pa trč tamo trč vamo i dotrčim do lidla kad je stigla i lola ponikom no tamo avaaaaajjjjjj stotinu metara red penzionera jer su stigla neka svinjska rebra sa 50% popusta i samo prođemo dalje, rekoh kasnije ću u toku dana to kupiti, trt.

neki mali krug preko brda čisto da se odmorim za neki bolji dan, čekajući tu dužinu ili poludužinu ako stigne uopšte.

gledam ja kišu, gleda kiša mene

click for more...

more:

prva slika nakon guglanja je neko more iz Perua pa eto, ovo je dakle prvo najprvije more na internetima.

a mene čeka more kilometara.

ja njega malo manje.

neka mi nelagoda.

more bi trebalo da bude odozdo, osim kad potoneš, a mene pritislo more odozgo.

pada li pada.

počelo noćas oko pola dva kada sam silazio da pustim mačku nazad u kuću.

pa sve više.

evo toči.

planirali da šišamo travu ali to ćemo sutra očigledno.

pre šišanja trave planirao na trčanje, ili posle, svejedno, jer nema posla do iza podne, ali obzirom da od trave nema ništa, mogu na trčanje odmah posle Lidla.

jer je ponedeljak jelte.

treba da stignu one male aku makazice za travu, dosta mi je žuljanja običnim makazama jer ne može kosilica baš svuda da zaiđe.

pa će čekati sutra.

mislim makazice.

a i trava.

došao mi i oglas od djak sport, tako se zove firma.

ima nekih saucony i brooks i mizuno patika pa razmišljam zašto bih trčao samo u njubalansicama od dva dinara, ako bi mi ipak bio kvalitetniji trening u nečem manje papučastom.

doduše koštaju triput više ali valjda su triput i lepše.

i udobnije.

čitam reviewse, ne trebaju mi patike za maraton i za lični, nego nešto da je udobno i da ga ne osećaš na nozi 4 sata, jer mi je najveća dnevna mora kad pola trke paničim da li će žulj ili neće ili da li će mi skroz utrnuti stopalo ili neće.

imam 86km do prekjuče, juče sam pauzirao nakon 4 trčanja u 2 dana, pa dakle danas moram barem 14km da dođem do stotke i proseka 10/dan, mada bih ja radije 24 nego 14.

shvatio da može! a ne radi se o vijagri!

prva dva dana je sve išlo po planu, A EVO I KAKO!
nakon 10+10km u petak, u subotu sam otrčao 10+11km. 

A EVO I KAKO!

naime posle jutarnjih tromih 10km nisam polagao neke nade u popodne.

krenuo mlitavo, skontao da se naprasno razvedrilo i da ću na sunčanih +12 trčati odeven za oblačnih +3, bravo ja!

i tu se dogodilo šta? 

dogodilo se sledeće.

na vrhu tojest prevoju, levo obeleženo zvezdicom, ispao mi je sintetički duks, nešto poput majice dugih rukava kakvu dobiješ u ljubljani, izvukao se jer sam ga zadenuo za kaiš od torbice, one male oko struka.

i to sam primetio u ovoj desnoj tački okreta, cca 600m kasnije.

prvo sam otrčao ovaj mali deo nazad-napred, obeležen narandžastim, ili orandžastim, ili pomorandžastim strelicama, tek koliko da mi se ukaže dugačak pravac blagog uspona (u povratku).

kako nisam video ništa na putu, okrenuo sam opet prema desno, rekoh baš me briga, stari duks sa par rupa, neka ode u otpad, ionako u toj torbici imam neki tanki šuškavac a već sam se skinuo u majicu i još mi garderobe svakako neće trebati.

za ubuduće, kupiću, briga me.

dok sam trčao opet taj zadnji deo prema desno tj nizbrdo, setio sam se da mi ta majica dugih rukava savršeno odgovara na bicikli, ispod dresa, i da stvarno nemam pojma zašto je povremeno uzmem za trčanje.

e onda sam opet okrenuo uzbrdo, i pretrčao ceo zeleni povratak od čega je ovaj isprekidani zeleni deo bio najoštriji uspon, 10 posto ili više, i tek tada mi se u krivini ukazao na putu moj pomorandžasti duks.

bio sam rešen da, ako ga ni tu nema, da definitivno odustanem jer mi se nije vraćalo još kilometar do mesta gde sam ga zadenuo za pojas.

i tu sam shvatio šta, drugovi moji, i drugarice, shvatio sam da sam sasvim žustro ustrčao uz taj povratak uzbrdo, iako sam na treningić krenuo sa ubeđenjem da će mi sve što je iole uzbrdo biti teško ako ne i nemoguće.

tako je to kad ti je baba iz Pirota pa trčiš uzbrdo sve petama u guzicu zbog stvarčice kakvu u svakom sekond hendu možeš naći za dva evra, sa duplo manje rupa nego na ovoj mojoj.

granice se pomeraju, itekako.

i do kraja sam sasvim živahno trčao, na mestima uzbrdo, pa pred kraj upravo i istim ovim delom, kao što se i vidi na ilustraciji.

dakle kad krenem na maraton, treba nešto da bacim negde na 39-om kilometru i da hrlim ka tome nečemu i prođe maraton dok si reko keks.

keks.

jutros pak kratka vožnja do pijace pa kratka šetnja s pesekima pa sad šta raditi kad nije prijatno za biciklu, budi pametan, baš je lep ovaj april ceo ispod 10 stupnjeva, verovatno odgovara nekim maratoncima...

hrabrost je kad...

nije, šalim se.

ljudi uglavnom misle da su hrabri kada nešto preduzmu ili započnu ili se u nešto upuste ali to bude PRE nego što razmisle o mogućim ishodima i posledicama, pa kasnije obično shvate da nisu bili hrabri nego glupi.

trči kroz šumu pa nagazi na poskoka koji ga ujede za đon i posle mu kažu jao kako si bio hrabar trčao si po šumi kroz duboko granje iako je tamo sve puno poskoka a on ponosan na to kako je bio hrabar i kako mu se dive a ustvari nije imao pojma da i tamo ima poskoka, mislio je da se oni samo onako sunčaju na asfaltu kad ih spazi sa bicikle.

tako sam i ja pomislio da sam hrabar jer sam se prijavio za maraton sa nadom da ću se NEKAKO spremiti mada sam nejverovatnije glup jer je teško moguće spremiti se za tri nedelje za jedan dostojanstven maraton, eventualno za felstival plakanja i jecanja a to onda opet nije nikakva hrabrost nego najobičnije nemanje pojma o životu na dve noge. i na četiri.

imao sam dva mogućnosti, jednu sa najviše kilometara i drugu sa malo manje ali sa Dužinom.

dakle prva varijanta je trčati i trčati i trčati i odmoriti dva dana pa na maraton.

druga varijanta je trčati trčati pa samo malo odmoriti pa napraviti Dužinu, pa opet malo odmoriti i nakon toga opet trčati i trčati i odmoriti dva dana pa na maraton.

razlika u kilometrima ne bi ni trebala da bude neka, pod uslovom da Dužina bude dugačka.

u protivnom ako ćeš otrčat Dužinu od 27km to ti ne znači ništa jer dan ranije i dan kasnije gubiš po 10+10 recimo = 20km i pitanje je da li si išta postigao time ili jok.

druga varijanta pod 2) je otrčati Dužinu iz dva dela, dakle čekati dan da ti dođe dobro raspoloženje i onda ili 2.2.1 otići na dva trčanja malo duža, pa razdeliti Dužinu na dva, ili 2.2.2. otići na trčanje TRI PUTA i tako napraviti iseckanu Dužinu bez gubljenja silnih dana odmora pre, eventualno jedan posle.

sad bi trebalo guglat Dužina iz dva naspram tri naspram jednog dela, ali obzirom da sam pametan ovolicno koliko jesam tipujem da ništa mudro ne bih izguglao tako da se time neću ni baviti nego ću naravno nastaviti da budem hrabar prema inspiraciji.

fingers crossed.

možda ima i nekih trka ali nisam proveravao a po ovom vremenu mi se ni ne putuje nigde, tako da je možda bolje da ostanem neobavešten.

mada, neka treća varijanta pod dva pa pod dva be, bila bi da odem na neki polumaraton pa da pre njega napravim što duže zagrevanje i posle toga neko rastrčavanje i eto ti 30+ kilometara dok si rekao keks, tako sam onomad pred ljubljanu pretrčao u apatinu na polumaratonu (!) 44 kilometra (?) jer sam se nešto zabrojao, pa sam opet preživeo.

mislio je da je život šala

ako postoji ikakva šema po kojoj možeš predviđati umor/odmor, onda sam jutros trebao da budem kao rosna trava, sočan i pitak, ali nisam bio, eh bio nisam.

rekoh juče samo ona vožnja od sat i po, uveče odustao od trčanja a sve u cilju kvalitetnijeg odmora, pride pojeo tri jaja na oko znate ono sa umakanjem korice hleba u žummmmmance, mmmmm, i rekoh to je to.

i bila neka akcija u lokalnom dućanu, kupiš tri limenke hajnekena i dobiješ čarape, zelene sa crvenim zvezdicama, doduše pivo je teško sranje iz zaječara po kao bajagi nečijoj licenci a čarape su još gore od onih sa buvljaka ali eto izađu dve čarape 400 dinara a pivo moš i prosut. mada je greota da se baci.

i tako osvežen rehidriran i očara(plje)n crvenim zvezdicama krenem da pravim planove koliko ću miliona kilometara pretrčati u ranu zoru da stignem što više pre posla i krenem i kao nešto noge neodlučne, slabo primaju gas, ja kao ćutim i pravim se lud ništa ne pominjem nego stojički trpim i čekam da se dogodi čudo ali ni čudu se nije izlazilo iz jazbine na vetrovitih +5 i naravno oblačnih i lagano sve otkliza uz propast.

prvo 4.5km greškom u pogrešnom pravcu jer mi je vetar bio u leđa pa mi je bilo pretoplo, pa skinuo wind stopper pa malo prošetao planinarskom stazom i preskakao potoke jer je reka nabujala pa se popeo na brdo pa obukao wind stopper pa se spuštao direktno prema vetru i sledio se i smrzao i strčao u grad i umesto planiranih 18 završio sa 10 pretrčanih i možda kilometar i po hajka.

što je bolje nego ništa.

ali je puno gore nego planirano.

to jest ne baš planirano, više sam maštao, očigledno.

još dve nedelje i dva dana do maratona.

prekasno marko na stadion stiže.

bombe i kramponi

piše u vestima da je na današnji dan nemačka bez objave rata bombardovala beograd i da je tako jugoslavija ušla u rat. dakle na kvarno, ništa fer plej. pa nije koliko znam ni rusija objavila rat ukrajini nego su se samo ušetali, to je izgleda postao default. a ne ono kao hajde izađi iza diskoteke da ti nešto objasnim. malo da popričamo. pa pljas. to je izgleda ostalo samo u filmovima. 

kaže lola jutros nema posla idi ako hoćeš na trčanje. rekoh jel ti to mene hoćeš da ubiješ, juče samo što se nisam rastopio od muke na onih 21km što ih jedva privedoh kraju, tojest oni mene, ne pada mi na pamet da trčim. pa odoh na biciklu.

na terasi pokazivalo deset stepeni a ja se smrzao u podmajici tankom duksu i dugom dresu, dole naravno duge nogavice, i još naravnije debele rukavice. negde na pola vožnjice pogledam na telefon, na njemu piše oblačno i pet stepeni, pa nije čudo što se tresem kao grančica na ledenom vetru. bilo nešto malo sunca pa naišli oblaci, srećom sam tako napravio krug da krenem blago uzbrdo prema vetru, a da se vraćam nizbrdo sa vetrom u leđa, pa sam minimizirao štetu na svom malenom organizmu. 

ako uzmognem možda popodne tj predveče otrčim nešto minimalno, ostalo je jako malo do maratona pa mi valja u naredne dve nedelje pretrčati što više moguće, jer će mi to pomoći da mi umesto poslednjih 15 kilometara maratona bude teško samo u poslednjih 14 i po. eto.

himzo polovica

toliko sam bio zacrtao da ću pretrčati polumaraton da me ništa nije moglo zaustaviti. osim umora. pa sam tako negde oko sredine na par mesta peške savladao kratak uspončić, a pred kraj sam par puta zastao da se malo istegnem i odmorim noge. u biti, nikom nije teško da pretrči polumaraton, ili čak i maraton, ali je teže kada to uradiš ODJEDNOM. 

nešto sam se mrštio i u sebi negodovao i generalno mi se nije ni trčalo više od desetak minuta u cugu pa sam na kraju još i dobro prošao. bruto vreme mi je ispalo preko dva sata jer sam i zastajao da nešto slikam, tamo oko polovine Polovine, tojest oko sredine Polovine, radi se o jednom novom mostiću preko rečice.

neto mi je izašlo tojest treba reći netto kao što kažeš vakuum, dakle netto mmi jje izzašlo oko 1h51 s tim da sam prvo malo produžio jer sam u najdaljoj tački napravio neku zvrčku/dodatak, pa sam posle kroz grad prvo skraćivao pa mic po mic po pola ulice naokolo dodavao i taman sam ubo kako je trebalo.

trčao sam u onim najgorim mogućim NB patikama koje su mi greškom poslali jer sam hteo iste kao sive u kojima sam prošle godine trčao Beogradski, a poslali su mi neke 50g teže koje su na samoj granici (ako ne i preko nje) da se zapitaš da li su uopšte za trčanje ili su samo jeftina imitacija takvih sličnih.

ne znam ni u čemu bih trčao taj maraton proletos, ili u onim Salming ili u nekim novim ako uopšte negde nađem te nove jer ovde u varošici ne postoji nijedna radnja sa boljim patikama, a Beograd mi je predalek i komplikovan da bih samo zbog toga putovao i gurao se u gužvi. 

bljakčić.

a moj odnos prema maratonu može da se predstavi sledećom fotografijom:

sneg je prekrio breg

ko? sneg. koga? brega. šta? prekrio. čime? sobom.

to sam počeo da pišem mini drame u slobodno vreme, naravoučenije je da mi treba oduzeti slobodno vreme pa će svet postati čistije mesto, mislim mentalno.

zašto sam jutros pretrčao samo 10 kilometara a treba mi Dužina, pa eto zato što je bila bljuzga a taj tojest takav tojest ovakav specifični trening mi baš i nije potreban.

još sutra sneg pa posle kažu malo prihvatljivije vreme, daj bože.

strateški sam zaustavio sat pola ulice pre ulaska u kuću da bi mi pisalo 9.99 eto da ne bude 10 okruglih. 

onda to tako deluje da mi fali tih deset metara i onda oni traže da ih pretrčim i to univerzum čuva negde u draftsima i vuče me da izađem da dopunim i kompletiram i tako to funkcioniše, dakle same će noge krenuti na trčanje.

evo sunca, ali avaj, moram na posao a već sam jednom lopatao pa sad moram još ovaj dodatak što je napadalo u međuvremenu.

moram zakazati i lekarski, bez toga nema maratona.

ma samo da je džabe startnina (ako trčiš državno), trčao bih ga i po trnju i na +40.

treći četvrtog...

 ... onesvestio prdežom.

kao u onom vicu kada je crnogorac prdnuo u tramvaju, pogledao iza sebe i ugledao crnca, pa pomislivši kako je jadan pocrneo od njegovog prdeža rekao "e jadan, al te sagorjeh".

to su ti nedostaci vožnje i trčanja u zavetrini, nikad ne znaš kakvim se taktikama može poslužiti onaj ispred da bi se rešio "prikolice".

nakon dva dana davljenja, ne mislim gušenja nego kad se kaže davim se s nečim (mučim), e pa tako sam se i ja davio s trčanjem pa jedva preživeo pa sa biciklom pa jedva preživeo i rekoh da malo pauziram ta silna davljenja i da odem na neku kombinaciju hajka i strčavanja no strčavanja je bilo toliko sporadično da ga neću ni upisivati nego ću tih par džokera upotrebiti kada mi zafali po 200-300-400 metara na nekim sledećim trčanjima pa taman da zaokružiim.

sutra je 4.4. mislim datum, opet onaj kojeg se uvek setim da je 4.4.2004. bio maraton u parizu i tada sam prvi put čuo da i pariz ima maraton, a zašto i ne bi jelte?

ovaj poslednji je bio pre par dana i uporno sam pokušavao da ga odgledam i svaki put sam zaspao na pola tako da više ni ne znam da li ima neka tajna sila koja mi to ne dopušta ili je ipak moja krivica.

evo upravo sam javio u klub da me dodaju na spisak za Beogradski pa pomoz bože, moram čim se istopi ovaj sneg i osvane neki pristojan dan za trčanje, odraditi jednu kakvu-takvu Dužinu, tek koliko da proverim da li ću na maratonu samo šmrcati i jecati, ili ću plakati i kukati na sav glas. 

nadam se da noge nisu zaboravile ni onaj treking od 25km a to je bilo petog marta pa ti vidi kolika je šansa da se sećaju. mislim noge. mislim te dužinice, ne znam ni kako da je nazovem.

drugi četvrtog (stigao za krug)

putovanje u Suboticu je naravno otpalo pa se nisam brinuo što ću se dodatno umoriti.

juče (subota) sam ipak otišao na trčanje i unatoč drvenim nogama nekako "na mišiće" (heh, igra reči) uspeo da pretrčim čitavih 14.2km, dakle nešto više od trećine maratona.

ovo je prvi put u životu da sam nakon subotnjeg posla otišao na trening, doduše ovo se nije ni moglo nazvati treningom ali ajd...

nakon tutnjanja, pljuskova, poplava, otišao sam jutros (nedelja) na groblje da vidim kakvo je stanje, i par minuta stajao šokiran činjenicom koliko se slegla zemlja.

znao sam da kad zatrpavaju tu bude dosta vazduha između onih grumena zemlje, ali da će se slegnuti pedalj ako ne i više, nisam očekivao.

praktično su ostale tri gomile zemlje, dve sa strane i jedna u sredini, sa dve pukotine između.

ostao sam nekih dva i po sata dok sam to sve ispremeštao kako treba i opet formirao onaj tradicionalni oblik groba na sredini.

ionako sam kao klinac navijao za partizan pa mi nadimak grobar nikada nije smetao.

problem je nastao kasnije, kada je oko podne trebalo užinati pa krenuti na vožnju.

naime najavljeno je znatno pogoršanje sa štaviše i snegom narednih dana, pa je ovo opet bio jedan od onih "poslednjih lepih dana" kakvi se pojavljuju i nestaju na svakih par nedelja.

ništa spektakularno, sim-tam što bi rekli, napravio sam neki krug prema severoistoku gde je bilo puno više neba, iako sam zamišljao nešto bliže brdima no tuda se "nasukalo" previše oblaka i iz daljine je delovalo kao da po planinama pada solidna kiša.

povratak je bio puno sumorniji, zaboravio sam kako mi je bilo lepo dok sam išao "tamo prema nebu" a sada mi je svo sporadično plavetnilo ostalo iza leđa pa sam kao kod Krleže gde "i kraljevi i hulje podjednako u Crno bulje" merkao da li ću se na kraju ipak smočiti ili ne.

kiša po meni pala nije ali je ispolivala puteve pa sam svejedno kući došao mokar kao miš, barem se tako kaže iako od svih miševa koje su nam donele mačke nijedan nije bio mokar.

kao miš.

slušate li smrtni metal?

"Tornado srušio krov pozorišta tokom hevi metal koncerta!

Jedna osoba poginula i 28 povređenih 

pošto se u oluji srušio krov pozorišta u nesreći u Ilinoisu

(video)

Urušavanje krova Apolo teatra u gradu Belvidiru dogodilo se tokom koncerta, u 19:55 po lokalnom vremenu, saopštila je lokalna vatrogasna služba. Na svu sreću, unutar zgrade koja može da primi 1,5 hiljada gledalaca, bilo je samo 260 ljudi. Na koncertu su svirali ded metal bendovi Morbid Angel, Revocation i Skeletal Remains."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

kao prvo, u naslovu piše "video" a ja nisam ništa video, dakle lažu.

kao drugo, tako im i treba kada slušaju smrtni metal, ja slušam samo onaj besmrtni.

kao treće, mogu misliti koliko su bili srećni u tom trenutku, verovatno su mislili da se radi o nekakvom specijalnom scenskom efektu gde se sve ruši od siline muzike, ako se smrtni metal uopšte može nazvati muzikom.

kao četvrto, ovo ime benda Skeletal Remains se baš uklopilo u nezgodu, trebali bi da balzamiraju tog obožavatelja koji je poginuo i da ga nose na turneje kao maskotu.

kao peto, ne bih ništa dodao.

zadovoljan duplo više nego koliko pamtim da sam bio zadovoljan u poslednjih par meseci, nakon onog baš dobrog treninga na bicikli i jučerašnjeg tempa iz dva poluvremena (3.6km + 5.6km) na trčanju, danas sam spreman i da malo odmorim, posebno obzirom na to da napolju pada tzv. teška kiša, no obzirom (drugim Obzirom od ovog maločas) da na poslu ima puno posla sve do 15h iako je subota, kontam da će mi se noge odmoriti i da će mi se dupetu poželeti zraka pa ću najverovatnije popodne ipak izaći na neki trč i nadati se da se baš neću udaviti u nekoj bari.