iz žablje perspektive ide visoko, iz ptičije se ne odvaja od zemlje.
sve nade polažem u sutra.
A EVO I ZAŠTO.
nakon dva dana polovičnog treniranja, koje je bilo svojevrstan korak nazad jer nit sam trčao dvaput niti sam to jednom bitno prebacio desetku, sutra je OPET poslednji lep dan pred novi talas govnjive klime i potopa kuranskih razmera.
dakle sledi mi rano ustajanje i pokušaj poluDužine pa šta ispadne.
i još imam fore 19-og jer se tako namestilo da je to sreda pred maraton plus imam dva sata kasniji posao tako da se svašta može stići ujutru.
ovo između će biti nekakvo popunjavanje u leru.
jer sam na neku foru zaključio da je ipak važnije napraviti jednu ili dve poluDužine, umesto samo trpati kilometre koje ionako ne trpam uopšte.
danas ujutru namirio na 10, popodne malo provozao biciklu i to je to.
Nema komentara:
Objavi komentar