bombe i kramponi

piše u vestima da je na današnji dan nemačka bez objave rata bombardovala beograd i da je tako jugoslavija ušla u rat. dakle na kvarno, ništa fer plej. pa nije koliko znam ni rusija objavila rat ukrajini nego su se samo ušetali, to je izgleda postao default. a ne ono kao hajde izađi iza diskoteke da ti nešto objasnim. malo da popričamo. pa pljas. to je izgleda ostalo samo u filmovima. 

kaže lola jutros nema posla idi ako hoćeš na trčanje. rekoh jel ti to mene hoćeš da ubiješ, juče samo što se nisam rastopio od muke na onih 21km što ih jedva privedoh kraju, tojest oni mene, ne pada mi na pamet da trčim. pa odoh na biciklu.

na terasi pokazivalo deset stepeni a ja se smrzao u podmajici tankom duksu i dugom dresu, dole naravno duge nogavice, i još naravnije debele rukavice. negde na pola vožnjice pogledam na telefon, na njemu piše oblačno i pet stepeni, pa nije čudo što se tresem kao grančica na ledenom vetru. bilo nešto malo sunca pa naišli oblaci, srećom sam tako napravio krug da krenem blago uzbrdo prema vetru, a da se vraćam nizbrdo sa vetrom u leđa, pa sam minimizirao štetu na svom malenom organizmu. 

ako uzmognem možda popodne tj predveče otrčim nešto minimalno, ostalo je jako malo do maratona pa mi valja u naredne dve nedelje pretrčati što više moguće, jer će mi to pomoći da mi umesto poslednjih 15 kilometara maratona bude teško samo u poslednjih 14 i po. eto.