nepredviđeno

nakon nekoliko dana moram opet upisati treninge, a jedino kada imam vremena je pauza na poslu gde nemam kompjuter, i onda onako na papir prepišem sa Strave koliko sam kilometara pretrčao iz dana u dan pa onda zatvorim taj papir tojest neki ženski časopis i zaboravim gde sam sve popisao pa sad moram sve ispočetka.

dakle juče sam imao 19km preko omanjeg brda i omanjih kupsera, pre toga sam imao onih jutarnjih 10+ kilometara sa šetnjom uz (up!) gradski park jer su mi noge bile drvene kao ekseri, a pre toga sam imao 11km podnevni hajk/džog po brdima na južnoj strani sa podosta šumovitih i livaditih prolazaka, i to je sve bilo u najjeftinijim NB patikama, dakle njima pišem plus 40km, a sve je to došlo nakon onog dobrog Tempa od 17km koje pišem Asics patikama "za polumaratone" koje su me na poslednjem nažuljale (!)

još uvek nemam ideju u čemu bih mogao da pokušam da pretrčim Beogradski pa je sve veća šansa da će to biti Salmingice, ali nisam siguran.

neke nove po svoj prilici neću stići ni da naručim ni da isprobam, makar minimalno.

jutros se lagana kišica pretvorila u težak pljusak i zato sam završio za kompjuterom iako sam planirao trčanje obzirom da posao počinje sat kasnije no inače.

i rekoh, da proverim za svaki slučaj, šta može biti gore od teške kiše?

ista takva kiša, ali barem da znam šta da očekujem.

i upalim kompjuter i pogledam par prognoza i skontam da će kiša stati popodne, pa ću tako trčanje odložiti za posle posla.

a možda i do sutra, koga briga.

jerbo odmoran čovek je srećan čovek, 

a srećan je i onaj što je trenirao, 

ali taj drugi je umoran, pa ti računaj.

jel veća sreća svežine ili sreća postignuća?