što bi reko điboni
sednem na biciklu u 7 ujutru sa dugim rukavicama i naravno na MTB jer se njime ide sporije pa je toplije nego na cestovnjaku, i kao nešto mi se negde žuri, pa gas gas gas, i proletim kroz grad kao u najstarijim najboljim vremenima.
vidim da dan obećava ponešto.
odem prema brdima kuda niko normalan ne ide tj putem ka crnoj gori koji je ionako preopterećen saobraćajem a posebno otkako se prave ovi autoputevi i brze ceste u okolini.
kamiona trista, srećom vetar u leđa pa sam uzbrdo gde je najstrmije išao 9 umesto 8 na sat i tako su me kamioni sporije stizali, umesto da me obiđe njih dvesta obišlo me samo 199.
no na kraju sam izdržao da "gazim" pedale jednako jako sve do povratka, dva puta preko istog brda, nazad naravno direkt u severac (krila umara, a ti i ja soko i sokolica) i nećete verovati na ovoj velikoj teškoj bicikli sa amortizerom i kramponkama sam napravio okruglo 24.0 prosek što je bukvalno fenomenalno, ne verujem da sam bitno brže išao ni one 2012 kada sam skoro svakog dana vozio dva puta po dva sata tempa, i tako se pripremio za onu ludu 2013. kada sam odlično i trčao, štaviše taj maraton (2h56) mi se na hendikepom računa bolje od onog ličnog rekorda od sedam godina ranije.
i tako se ja natrenirah, očigledno je maraton probudio zvijer u meni, no da vidimo koliki je toj sveti životni vek...
Nema komentara:
Objavi komentar