dužinaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

nije meni problem što sam obećavao celom svetu da ću otrčati tu dužinu, što reče balašević obećo sam al je8eš ga, nego mi je muka što sam sebi obećao pa kad iznerviram samog sebe eeee tek onda mi dođe da ga ubijem.

tog nekog, što stalno obećava, ne Mene naravno.

i tako krenem ja ujutru, jer je pisalo samo par kapi kiše u podne, a posao smo programirali da nam počne od podne, i rekoh do 11 sam uveliko kući ako krenem pre 8.

a ako skratim kao što sam bio ubeđen da ću morati, onda ću popodne na dodatak.

e tu krene kišica naravno, dok sam se spremao na trčanje, ali šta ćeš, ionako sam već imao taj skraćeni plan be pa bože moj, šta e tu e.

prvi kilometri vrućina, vetar u leđa, sparno, kapljuca, kroz nagnut grad trčim blago uzvodno, sve se sklopilo da mi se što pre smuči trčanje.

preživi bar 10 kilometara a odatle ćeš morati nazad pa će ispasti makar 20, rekoh sebi utešno.

kilometar ne mislim na trčanje i brzo mi prođe, onda kilometar mislim o trčanju, da li sam nagnut ka napred, da li sam zgurio leđa i vrat, da li sam previše "seo", i onda mi postane neopisivo teško, svaki korak mi je teretana, da se pomerim taj metar ka napred.

kad sam prošao desetku imao sam samo još dva kilometra do česme kod jednog restorana, to je logično mesto za okret, mada sam par dana ranije fantazirao da odem i do velike akumulacije malo dalje...

e sad, to "malo dalje" je još kilometar i po od restorana glavnim putem, plus trougao kojim se popneš na nasip, pređeš duž nasipa praktično po obali akumulacije, i spustiš se drugom stranom, taj trougao je 3km, dakle 1.5+3+1.5 je još 6km dodatka, s tim što se to kako da kažem ISPLATI.

jer jednim istim putem redovno ići sim tam je jedno, i pretrčati 25km je jedno, a doći do akumulacije je uvek bio praznik i postignuće, i prosto je poraz kad dođeš dole ispod i okreneš nazad, bez da si se popeo na tu ogromnu nasipčinu.

i stisnem petlju, i jedan je probo pa se usro a ja sam probo pa sam preživeo, mada jedva.

već od negde 26. kilometra su noge počele da mi se "gube" i sve mi je bilo neprijatnije, poslednjih par km totalna agonija i nabadanje kao na štapovima umesto da tu postoje neki mišići i živci, ali ajd, trebalo je pa sam "odradio" sve do punih 31.

koliko će pomoći pet dana pred maraton, bumo vidli, mada nisam optimista.