to je jedan od bisernih momenata naše epske poezije.
a imamo i od miroslava ilića folk pevača onu
heeeeeeej da mi je da jutarnja budem rosa,
a ti po rosi gaziš bosa!
pomalo mazohistički jelda?
miroslav je bio trejl trkač, spremao se za državno u krosu.
kako odavde stići do "patika za bacanje"?
pa lepo, prečicom.
patike ne treba bacati.
jer u bačenim više ne moš trčati.
logično.
a kad ti dune da trčiš po rosnoj travi, tojest po miroslavu iliću ilčno, zašto smočiti neke lepe nove patike ako imaš one "za kantu".
i tako uzeo ja jedan od ona 4 para što već godinu dana govorim da ih treba bacit (kao staklo što ga treba bacit, reče đibo) i po pomoćnom terenu malo trčao dijagonalice.
neloš osećaj.
ono u fazonu ideš dosta brže nego što bi mogao da istraješ kilometrima, ali ne mariš jer ti je cilj odmah tu ispred nosa kod korner zastavice.
na pomoćnom terenu doduše nema korner zastavica ali mašta je čudo.
još su posadili dva neka rezervna gola na sâm centar pa sam ih morao zaobilazit.
ovako nekako:
deset puta sam išao uvek sa desne strane pa deset puta sa leve da bih bio siguran da će gps lepo da mi se nacrta, i bome nije me izneverio.
e sada sa ovako popravljenom tehnikom mogu na maraton kao pravi profesionalac.
jer nakon pet godina netreniranja, jedan trening od 5 kilometara (od čega preko dva kilometra lakih ubrzanja) sigurno mora bitno da popravi stvari!
popodne 30 i nešto kilometara biciklom da malo odmorim nogice i odnesem nekim napuštenim psićima ručak i to je to, sutra nešto slično nadam se, bez jutarnjeg trčanja naravno!
Nema komentara:
Objavi komentar