05 travnja 2023

himzo polovica

toliko sam bio zacrtao da ću pretrčati polumaraton da me ništa nije moglo zaustaviti. osim umora. pa sam tako negde oko sredine na par mesta peške savladao kratak uspončić, a pred kraj sam par puta zastao da se malo istegnem i odmorim noge. u biti, nikom nije teško da pretrči polumaraton, ili čak i maraton, ali je teže kada to uradiš ODJEDNOM. 

nešto sam se mrštio i u sebi negodovao i generalno mi se nije ni trčalo više od desetak minuta u cugu pa sam na kraju još i dobro prošao. bruto vreme mi je ispalo preko dva sata jer sam i zastajao da nešto slikam, tamo oko polovine Polovine, tojest oko sredine Polovine, radi se o jednom novom mostiću preko rečice.

neto mi je izašlo tojest treba reći netto kao što kažeš vakuum, dakle netto mmi jje izzašlo oko 1h51 s tim da sam prvo malo produžio jer sam u najdaljoj tački napravio neku zvrčku/dodatak, pa sam posle kroz grad prvo skraćivao pa mic po mic po pola ulice naokolo dodavao i taman sam ubo kako je trebalo.

trčao sam u onim najgorim mogućim NB patikama koje su mi greškom poslali jer sam hteo iste kao sive u kojima sam prošle godine trčao Beogradski, a poslali su mi neke 50g teže koje su na samoj granici (ako ne i preko nje) da se zapitaš da li su uopšte za trčanje ili su samo jeftina imitacija takvih sličnih.

ne znam ni u čemu bih trčao taj maraton proletos, ili u onim Salming ili u nekim novim ako uopšte negde nađem te nove jer ovde u varošici ne postoji nijedna radnja sa boljim patikama, a Beograd mi je predalek i komplikovan da bih samo zbog toga putovao i gurao se u gužvi. 
bljakčić.
a moj odnos prema maratonu može da se predstavi sledećom fotografijom:



Nema komentara:

Objavi komentar