juče mi noge nisu bile ni za Šta, a danas nisu ni za Ništa
više ne znam da li sam slučajno zalutao na put povratka
jer u romanima postoji put bez povratka, pa što ne bi i ovaj drugi
takozvano out and back
čarter neki kao
no sve su to tlapnje i prividi,
nekako ne vidim sebe kao maratonca u budućnosti
odustajanja i napuštanja koječega su mi se nekako uvukla u de en ka
sve drugo se svede na maštanje
i onda kad sam jednom već maštao o tome da se "vratim",
putem povratka jelte,
jerbo ja to tako realno izmaštam, da više nemam potrebu da se napinjem dodatno
u snu pobediš njujorški maraton i što bi se ja prijatelji moji sad mučio nekim dijetama i deonicama i dužinama i što da trčim dve hiljade kilometara mesečno u nekim patikama koje odskaču same i šta ti ja znam šta još sve ne, kad se to jelte već do go di lo
tako sam danas fino kao i juče, nije bilo 21km pred mrak nego 22.5km pred mrak, taman se dan produžio da mogu da stignem bezbedno kući
pa od sutra već možda i neko trčanjce,
nemam pojma, pratiću prognozu
nakon dužine u utorak pa maratona u nedelju, ladno bih celu ovu nedelju samo vozio biciklu no bojim se da će vreme da se malo unervozi pa ću morati na neki đog, jer za višesatno hajkovanje baš i nemam vremena
a kad već pričamo o snovima i nju jorku:
Nema komentara:
Objavi komentar