tako smo govorili kao klinci kada ti se nešto posreći jednom, pa neće i drugi put, tipa da pogodiš koš sa sredine terena.
onda bezuspešno pokušavaš a sa strane ti dobacuju NIJE SVAKI DAN PETAK.
e sad zašto baš petak, ko bi ga znao.
devedeset devet godina kasnije, zapeta devet, više ni ne pokušavam da posle petka utrefim petak, pa sam zato danas projektovao dan za manju akciju.
ujutru mi se nigde nije išlo, nastavio sam da prebacujem fotose sa gugla u kompjuter i delimično se zapanjio kada sam skontao da određeni meseci imaju i po 2GB jer sam mahnito slikao tipa kada smo išli biciklama da prođemo stazom lokalnog trail-a i tu sam iz nekog razloga morao da opalim svakog ko je prošao i sad kontam da mi je najpametnije da to sve obrišem bez ikakvog sačuvljavanja u kompjuteru.
predveče posle produženog posla nešto malo biciklom koliko da mi guzica vidi puta, i da se podsetim šta mi sve predstoji od obnavljanja gradiva jer postoji čitava mreža puteljaka kuda nisam skoro prošao i bilo bi šteta da mi to sve ispari iz glave, nekako volim da mi ne trebaju mapsi kada razmišljam gde ono beše trebalo da se skrene.
od maratona još uvek nisam potrčao, nekako mi je lepše na bicikli, pa neću ni menjati tim koji dobija, do daljnjeg.
Nema komentara:
Objavi komentar