Terapija trčanjem se nadmeće s lekovima za lečenje depresije i anksioznosti, pokazuju rezultati nove studije. Međutim, trčanje pruža veće koristi za fizičko zdravlje, dok je pridržavanje veće kod lečenja lekovima.
"Oba tretmana su pomogla u lečenju depresije otprilike u istoj meri", rekla je predstavnica studije Brenda W.J.H. Penninx, doktorka nauka, profesorka psihijatrijske epidemiologije na Medicinskom centru Univerziteta VU u Amsterdamu, Holandija.
Međutim, lekovi "generalno imaju lošiji uticaj na težinu tela, varijabilnost srčane frekvencije i krvni pritisak, dok je terapija trčanja dovela do poboljšanja opšte fizičke kondicije i srčane frekvencije", dodala je Penninx.
Ovi nalazi su predstavljeni na 36. kongresu Evropskog koledža neuropsihofarmacologije (ECNP) i nedavno su objavljeni u časopisu Journal of Affective Disorders.
Istraživački jaz Prethodna istraživanja ukazuju da vežbe mogu imati terapeutski efekat jednak antidepresivima, ali njihov uticaj na fizičko zdravlje "slabo je ispitan u psihijatrijskoj populaciji", napominju istraživači.
Autori napominju da depresivni i anksiozni poremećaji "uzrokuju ogromno patnje narušavajući i mentalno i fizičko zdravlje", i potreba za efikasnim tretmanima je "hitna".
Iako se antidepresivi smatraju "standardnim tretmanom prvog izbora" zajedno s psihoterapijom, lekovi "nisu efikasni za sve i često su povezani s nuspojavama".
Studija "Lečenje raspoloženja antidepresivima ili trčanjem" (MOTAR) bila je delimično randomizovano pragmatično ispitivanje kod odraslih osoba s depresijom i/ili anksioznim poremećajem, utvrđenim pomoću algoritama DSM-IV s Međunarodnim dijagnostičkim intervjuom (CIDI).
Intervencijska studija trajala je 16 nedelja i uključivala je 141 pacijenta s depresijom i/ili anksioznošću. Prosečna starost bila je 38,2 godine, a 58% su bile žene. Učesnicima je ponuđen izbor tretmana: 16 nedelja lečenja selektivnim inhibitorom ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) escitalopramom (Lexapro) ili 16 nedelja grupne terapije trčanjem.
Pacijenti bez snažnih preferencija za dodelu tretmana slučajno su raspoređeni ili na lečenje antidepresivima ili na terapiju trčanjem, dok su oni koji nisu želeli biti randomizovani bili raspoređeni prema svom izboru.
Ukupno 22 pacijenta slučajno su dodeljeni na lečenje antidepresivima, a 13 na terapiju trčanjem. Ukupno je 36 učesnika izabralo lečenje antidepresivima, dok je 83 izabralo terapiju trčanjem.
Terapija trčanjem obuhvatala je 16 nedelja nadgledanih 45-minutnih trčanja na otvorenom, s ciljem od dva do tri treninga nedeljno, u skladu s preporukama Američkog centra za kontrolu bolesti/Američkog koledža sportske medicine.
Koristi za Fizičko Zdravlje Pridržavanje tretmanu u grupi antidepresiva, definisano kao korišćenje tretmana i dalje prilikom posttretmanske procene, bilo je 82,2% naspram 52,1% kod učesnika terapije trčanjem, gde je pridržavanje specificirano kao završavanje više od 22 sesije.
Remisija je definisana kao nepostojanje kriterijuma trenutnog depresivnog ili anksioznog poremećaja putem CIDI-a u 16. nedelji.
Na analizi namere da se leči, ovaj zahtev ispunjen je kod 44,8% pacijenata koji su uzimali antidepresive i 43,3% onih u grupi terapije trčanjem (P = .88).
Međutim, pacijenti koji su koristili terapiju trčanjem pokazali su značajna poboljšanja u težini (P = .001), obimu struka (P = .011), sistoličkom i dijastoličkom krvnom pritisku (P = .011 i P = .002, redom), ritmu srca (P = .033) i varijabilnosti srčane frekvencije (P = .006).
Istraživači napominju da su povoljne promene u fizičkom zdravlju kod grupe terapije trčanjem bile rezultat "većih poboljšanja u grupi terapije trčanjem, ali i većeg pogoršanja u grupi antidepresiva."
Antidepresivi su generalno sigurni i efikasni i deluju kod većine ljudi, rekla je Penninx. Takođe je primetila da nelečena depresija dovodi do lošijih ishoda, tako da su "antidepresivi generalno dobar izbor."
Ipak, dodala je, "moramo proširiti svoj arsenal tretmana jer se ne svi pacijenti odazivaju na antidepresive ili su voljni da ih koriste."
Rezultati studije, dodala je, sugerišu da "bi implementacija vežbajuće terapije trebalo da se ozbiljnije razmotri, jer bi mogla biti dobar, a možda čak i bolji izbor za neke od naših pacijenata."
Francesca Cirulli, doktorka nauka, viša istraživačica i vođa grupe na Nacionalnom institutu zdravlja u Rimu, Italija, rekla je za Medscape Medical News da je studija značajna jer je jedna od prvih koja prospektivno meri efekte antidepresiva i trčanja na fizičko zdravlje.
Cirulli je sugerisala da bi terapija trčanjem mogla biti isprobana pre lečenja antidepresivima ako pacijenti preferiraju fizičku aktivnost i mogu joj se pridržavati. Međutim, rekla je da rezultati takođe ukazuju da bi povećanje fizičke aktivnosti trebalo pratiti lečenje antidepresivima.
U celini, Cirulli je rekla da "poruka ne bi trebala biti da svima može pomoći trčanje i da su antidepresivi loši", već "oba ova pristupa pomažu, ali nisu izuzetni, u intervencijama protiv depresije."
Važna ograničenja Komentarišući istraživanje, Eduard Vieta, doktor medicine i doktor nauka, predsednik Odeljenja za psihijatriju i psihologiju na Klinici bolnice Univerziteta u Barseloni, Španija, primetio je da studija ima "vrlo važna ograničenja."
Među ograničenjima su uključivanje neslučajnih pacijenata koji su dobijali tretman po sopstvenom izboru, što uzrokuje očiglednu pristrasnost i "nedostatak obavezujućih i pitanja moći" u vezi sa brojem uključenih pacijenata.
Vieta je takođe rekao Medscape Medical News da rezultati "izgledaju očigledni, jer je poznato da vežbe poboljšavaju fizičko zdravlje."
Stoga, ispitivanje pokazuje, "ako možete pronaći ljude koji su sposobni vežbati dok su depresivni i pridržavati se toga, oni bi imali koristi od takve prakse", primetio je.
Takođe komentarišući istraživanje, Erik Ruhe, doktor medicine i doktor nauka, Medicinski centar Univerziteta Radboud, Nijmegen, Holandija, rekao je da su rezultati potvrđujući i "ponovo pokazuju da fizičko zdravlje može uticati na mentalno zdravlje."
Međutim, Ruhe je istakao da, iako je "uobičajena praksa" dozvoliti pacijentima da prate svoje preferencije u lečenju i "razumljivo s pragmatičnog gledišta", upoređivanje grupa može biti "pristrasno" u odnosu na "pravi randomizirani studij."
"Na primer, pacijenti u grupi antidepresiva bili su depresivniji, što može biti povezano s manjom šansom za trajno uključivanje u vežbe", rekao je. "Dakle, moramo biti oprezni da ne preteramo s interpretacijom poređenja između grupa, što autori pravilno priznaju."
Govoreći o razlici u pridržavanju između dva pristupa, Ruhe je rekao da rezultati pokazuju da je usvajanje i pridržavanje životnom navikom teže od uzimanja pilule.
"To se ne nalazi isključivo u psihijatriji, što ukazuje da takođe moramo usmeriti pažnju na to kako poboljšati pridržavanje zdravog ponašanja. To bi moglo imati ogroman uticaj na zdravstvo uopšte, ali i na psihičke bolesti", rekao je Ruhe.
Nema komentara:
Objavi komentar