odem prvi put, gužva, napravim krug po gradu i završim neke manje poslove, odem drugi put kad ono pauza.
kaže nisu doručkovali.
kuća mi je na deset minuta i sad se pita čovek zašto bi čekao 25 minuta dok oni doručkuju.
još mi fale da mi se prilikom nekog napinjanja ispovraćaju na glavu i začine mi ova dva ćevapa od gaze.
dođem kući, stavim bisage i krenem u Lidl pošto mi je dom zdravlja usput.
napokon uđem tam gde treba, kažu ćevap se ne previja, samo se skidaju konci, to su stavili forme radi.
pa rekoh ništa ne piše kad se skidaju konci, a momak (bile su dve med. sestre i jedan med. brat, ili sestar, kako li je već politički korektno) onako odokativno kao na pijaci - dođi za sedam, deset dana, tu negde.
doviđenja, odem ja u Lidl.
prošetao sve skupa 6km po gradu i malo izvan jer sam išao i do El. Distribucije, ko velim možda i stavim na stravu kao hajk ili šetnjicu.
na kraju evo seo jer se ukazala malo duža pauza na poslu i po prvi put uspeo da se sa kompjutera ulogujem na iCloud, jer sa telefona ne mogu da oslobodim memoriju, mogu samo da je proverim.
pa sad uzeo da skinem sve fotke pošto su one 95% od ukupnog prostora, i da ih obrišem, dosta je što ih imam na drugim uređajima na tri mesta, još mi fali samo po oblacima da se ljuljuškaju.
kuriri ćute, niko se ne javlja, mislio sam da su Hoke brze ali džaba im kada je bicikla spora.
da bih se dodatno utešio zbog ove bušne lobanje, naručio sam još jedne saucony endorphin shift 3, ali u drugoj boji, pa obzirom da su mi svetlo plave prešle 64km moraću pod hitno u ovim tamnijim da pretrčim isto toliko da bih mogao da iskombinujem levu od jednih i desnu od drugih.
Nema komentara:
Objavi komentar