pljuskovi

danas mi se dogodilo da sam krenuo da se malo provozam biciklom pre posla jer sam koješta poslovao po dvorištu celo jutro, i rekoh ajd da vidim, neki mini hajk ili slično.
sunce se nakratko pojavilo ujutru pa se nebo zamuljalo ali je po prognozi trebalo da ostane suvo.
nedugo zatim je počelo da kapljuca i rekoh ko ga šljivi, u svakom trenutku sam na 10-15 minuta od kuće, čak i da se dodatno pogorša neću se istopiti, ipak je mlakih +23.
naravno do kuće sam se smrz'o i usput se prisećao najvećih BESPOTREBNIH povrataka po pljusku.
naravno za silne godine treniranja svakih par meseci se događalo da nas uhvati pljusak, čak i grad, ali to su oni POTREBNI povratci kući jer su deo treninga i nešto što te može zadesiti na trci pa nije loše biti pripremljen i za tu opciju.

dakle dva najgora dana:
1)
najgluplje kišnjenje, snimala nas je televizija.
prvo razgovor kod kuće, i onda kao ajte malo da vas snimimo kako vozite.
otišli smo nekih 3km od kuće, oni su snimili šta su imali, nebo se otvorilo, i dok smo došli kući po ulicama je bilo 10cm dubokih baruština a mi smo bili natopljeni do gole kože.
naravno najveći problem su bicikle koje treba očistiti i podmazati a to izađe na sat vremena takođe BESPOTREBNE zayebancije...
2)
otišli smo u suboticu na državno u hronometru, da bi tamo skontali da su iz kluba ladno ZABORAVILI da me prijave!!!???
nisam hteo da ostanem ni minut i gledam trku i družim se, momentalno sam onako šokiran i revoltirano besan seo nazad u auto i krenuo nazad kući.
kad smo došli kući, rekoh jel danas dan za hronometar, jeste, idemo da vozimo naš ovde lokalni hrono-trening, ja sam obično išao 24km a lola 20km.
nakon samo par km od polazne tačke (5km od kuće) je krenuo pljusak biblijskih razmera, ja sam okrenuo i loli koja je išla tu malo iza mene pokazao rukom da okrene, i kada smo se vratili u grad opet skroz mokri, jedva smo prošli kroz par raskrsnica koje su se pretvorile u jezerca.
šlag na govnetu, za najgori dan ikada.
posebno je teško očistiti visokoprofilne točkove za hronometar jer voda uđe u felne, pa moraš da skineš i gume, i ispod njih one trake koje pokrivaju rupe u koje je ubacuju niplovi da bi se zavrnule žice, ovaj put je bilo tri sata posla.

gledano na ova ranija loša iskustva, povratak kroz grad city bike-om kroz male barice i kišicu je čisto uživanje.