A EVO I KOJE
do beograda smo 105km putovali samo dva sata i malko, ali smo se zato vratili za samo sat i malko jer smo išli autoputem i pomalo prekršili ograničenja.
negde oko 14h sam postao vlasnik stana kojeg sam nasledio od oca, a pola sata kasnije sam ga novim ugovorom poklonio njegovoj drugoj ženi i tako sam ušao u ginisovu knjigu rekorda kao polusatni vlasnik stana na karaburmi.
nije se u katastru ni mastilo od štampača osušilo kad eto.
jedna briga manje za ubuduće, vrlo dobro, jer moglo je to da se oteže još 15-ak godina no kad se male ruke slože sve se može sve se može.
no zato ništa drugo nisam završio.
na groblje sam stigao u 14h30 jer su mi telefonom rekli da rade do 15, no u 14h30 su već bili pogasili kompjutere i rekli mi da su "ugasili sistem", valjda da bi ranije išli kući.
kažu dođite sutra, rekoh IZ VALJEVA?????
odatle odem u policiju da odjavim pištolj, kažu dođite sutra u 8h30.
rekoh IZ VALJEVA???
jok, reče neki zadrigli portir sa dva osnovne, nađi negde da prespavaš, KAD SI VEĆ TU.
rekoh burazeru ja sam tu danas pa tek na maratonu, ako i tada, a što se mene tiče mogu tu parcelu na groblju i da preoru, ionako posle mene neće imati ko da plaća održavanje.
glava mi je kao bundeva od nerviranja i beskonačnih čekanja, sutra ujutru opet trčim do majstora da konačno dogovorim završetak popravke od one saobraćajke, ako već nisam prespavao ni na groblju ni u policiji nadam se da neću morati ni kod autolimara.
no nekih barem 7-8km trčkaranja mi ne gine.
Nema komentara:
Objavi komentar